Басара – задња станица Курир или "Фамозни" је дошао кући

 Откуд ја у Куриру, пита се велика узданица и перјаница грађанске и либерално-демократске Србије, Светислав Басара, покушавајући да на свој познати приземан начин нађе оправдање за свој нови ангажман у овом листу, кога тешко можемо да сврстамо у иоле озбиљнију новину. Напротив, ради се о штампаној ствари, изразито прорежимски орјентисаној, таблоиду спремном да буде у служби блаћења и бруталног напада на сваког ко је маркиран као критичар напредњачке владавине. Овај трансфер „фамозног“ Басаре могао је да изненади и шокира само оне који су свесно затварали очи пред његовим бесомучним нападима на сваки покушај да се формира алтернатива напредњачком режиму. Овај самопроглашени демистификатор српске историје и нашег политичког живота овога пута је веома успешно демистификовао самога себе (није му ово први, а вероватно ни последњи пут) поставши тако један од јунака својих „фамозних“ колумни, који су очити пример најприземније памфлетистике. Настојећи да нађе неко сувисло објашњење за свој таблоидни трансфер, он наводи „фамозни“ аргумент да је преломна тачка била то да „ кад је у последње две године утицај Ђиласа & со на Данас постао превелики за мој укус, помислио сам да је обострано најбоље да „Фамозно“ без икаквих хард филинга преместим на друго место“. А то друго место је објективни Курир који се не приклања ниједној политичкој опцији, осим што је истрајни гласоговорник Александра Вучића, његовог пропагандистичког погона и незабележеног медијског монопола. Чудно је да је тако проницљивом С. Басари требало, чак две године, да схвати да Данас постаје медијска и политичка испостава Драгана Ђиласа. Ово је само један у низу крајње неуверљивих и отужних изговора којима се служи нови колумниста Курира, не би ли оправдао само један од његових конвертитских лупинга, што је, иначе, обележило његов досадашњи политички и новинарски ангажман. Њега посебно погађа што „перјанице „боље“, „пристојне“, „грађањске“ Србије, које ниподаштавају Курир (и моју маленкост) речником Информера иде у прилог мојој давнашњој тези да су Информер, Фарма и Задруга заправо права слика ове земље, а да је све остало, шминка и фолирање“. Следећи ову његову давнашњу тезу С. Басара је одлучио да буде један од тумача праве слике ове зеље, постајући колумниста Курира – штампане ствари, чије странице су препуне најбизарнијих информација о догађањима у Фарми и Задрузи. Фамозно појачање Курира, оличено у С. Басари веома ће се складно уклопити у његову верзију праве ријалити слике Србије, јер садржина и стил његових колумни одговарају речнику којим се служе „јунаци“ ових програма. Зато се С. Басара, коначно, нашао на правом месту.  Свака птица лети своме јату, јер ту он одавно и припада.

Проблем је у томе што је „Фамозни“ и  у Данасу више него често подржавао „добре“ потезе власти, а опозицију је непрестано засипао најгорим и најпримитивнијим нападима и увредама

Али, амбиције сада фамозног Курирчека су веома велике, јер он истиче своју озбиљну намеру, да у овој штампаној ствари створи претпоставке за формирање слободне и конструктивне јавности, у правом смислу те речи. То је јавност, по његовим речима „подједнако критична према власти и према опозицији, али јавност такође спремна да „подржи и власт и опозицију када им се омакне да ураде нешто добро“. Проблем је у томе што је „Фамозни“ и  у Данасу више него често подржавао „добре“ потезе власти, а опозицију је непрестано засипао најгорим и најпримитивнијим нападима и увредама. Сада је изабрао таблоид Курир да нам демонстрира како изгледа формирање јавности у правом смислу те речи. Ово настојање би било смешно да није отужно и трагикомично. Али, ово је изгледа једини начин да он своје огољено конвертитство, непринципијелност и одсуство елементарних моралних принципа заогрне у „узвишене циљеве“ обликовања нове конструктивне јавности и конструктивне опозиције, а за њима управо вапи напредњачки режим. С. Басара, у својој разобрученој аморалности позива се на нужност постојања „слободне јавности – јавности од које зазиру и власт и опозиција“. И до сада је напредњачка власт била у страху и зазирала од Курира, а тек сад  кад загрми овај корифеј индивидуалности и демистификација, уздрмаће се и напрдњачки режим, иначе увек спреман да поштује конструктивну и слободну јавност. С. Басара се са своје фамозне осматрачнице пита „само зато што с висине гледаш и не читаш Курир (а при том га у потаји купујеш и читаш), па приде то ниподаштавање и нечитање изразиш Информеровим језиком, е онда си најпре у грдној заблуди и на крају у дееп схиту“. Сада, када је овај најзад пристигао на странице Курира нећемо морати да се скривамо у медијским катакомбама и кришом проучавамо ову штампану ствар, већ ћемо најзад моћи да уживамо у новој слободној јавности. Нелагода је у томе што се С. Басара и на страницама Данаса немилице користио вокабуларом режимских таблоида Информера, Ало-а и Српског телеграфа.

Нови колумниста Курира сада је члан Политичког савета Грађанског демократског форума у коме су окупљени, по њиховом тумачењу истакнути интелектуалци грађанске и либерално-демократсле орјентације, са неокрњеним професионалним и моралним интегритетом. Било би веома интересантно да нам представници ГДФ-а, иначе спремни да реагују на сваки догађај или појаву која по њима представља израз српског национализма и нарушавања европских вредности изнесу своје виђење трансфера овог члана њиховог Политичког савета и слободног и независног Данаса у прорежимски Курир. Да ли се он овим чином и даље уклапа у врхунске грађанске вредности које тако горљиво заступа ГДФ?

Позивати се на моралне принципе и вредности цивилизованог дијалога узалудан је подухват када је у питању С. Басара, јер он је у нашем политичком животу и у својим колумнама показао сву своју искључивост, идеолошко секташтво и моралну неосетљивост

 Живимо у времену великих искушења и изазова у коме се одвија јасно разоткривање различитих политичких и вредносних позиција. Време искушења за све оне који настоје да сачувају моралне принципе и лични интегритет, што је главна претпоставка за ревитализацију нашег друштва. Она неће бити могућа ако фамозни демистификатор у Куриру ствара слободну и конструктивну опозицију. Сви његови покушаји да рационализује ову своју нову улогу само показују да је веома танка линија између слободе мишљења, коју је немилице злоупотребљавао у Данасу и тежње да се слобода мишљења брани аргументима који су лишени личних дисквалификација, неприличних вређања и ниподаштавања оних који се не уклапају у његов натегнути и често симплификовани начин демистификовања српске историје и друштва. Позивати се на моралне принципе и вредности цивилизованог дијалога узалудан је подухват када је у питању С. Басара, јер он је у нашем политичком животу и у својим колумнама показао сву своју искључивост, идеолошко секташтво и моралну неосетљивост.

Његов нови ангажман у Куриру и начин на који сада настоји да омаловажи Данас, лист у којем је писао своје колумни дуги низ година, коначно је показао да најамништво и аморално служење свакој власти остаје главна одлика овог колумнисте

Једног од наших највећих новинара, књижевника и радикалског првака Перу Тодоровића, противници су његово име и презиме писали малим словима, желећи да га понизе и пониште његов рад јер су га оптуживали да се служио нечасним и недозвољеним средствима у свом новинарском деловању. Неумесно је и неприлично С. Басару поредити са Пером Тодоровићем, али његов нови ангажман у Куриру и начин на који сада настоји да омаловажи Данас, лист у којем је писао своје колумни дуги низ година, коначно је показао да најамништво и аморално служење свакој власти остаје главна одлика овог колумнисте. И то без обзира што он и даље покушава да игра улогу бескомпромисног демистификатора објављујући своје умотворине на страницама опскурног режимског таблоида Курира. 

Постоје људи који немају елементарно осећање стида, зато је и могуће да С. Басара и даље тврди да је „почев од Вучића, закључно са последњим амалином у Србији, сви (који хоће да знају) добро знају да је радикалска филозофија „народне државе“ концепт (легитиман, али дијаметрално супротан концепту либеално-демократске грађанске државе од кога нисам одступио ни за „и“). И зато је овај „фамозни“ колумниста одабрао управо режимски таблоид Курир да и даље шири концепт либерално-демократске грађанске државе.