"Такав маћехински и неправедан третман неминовно води радикализацији опозиције. Да ли ће она изаћи из парламента, или ће ићи на неку врсту парламентарне опструкције, то је питање. Али, немојте очекивати да вам седимо тамо као глинени голубови"

НСПМ преноси текст интервјуа са једним од наших уредника Николом Танасићем, који је на француском објавио портал Boulevard Voltaire. Француски текст интервјуа можете погледати овде.

Иако је у питању било очито кршење људских и грађанских права, као и права на слободу мишљења истакнутих српских интелектуалаца - и то од стране владе која је чланица НАТО и верна савезница евроатлантске политичке оријентације - овом приликом није се огласила ниједна међународна организација, од оних које се тако приљежно баве одбраном и заступањем људских права и слободе мишљења.

За илустрацију тврдње да је демократија као врховни израз народне воље и поштовања демократских начела изгубила на својој важности, могу нам послужити примери обезбеђивања парламентарне већине за промену имена Македоније, као и начин на који су САД и њени савезници реаговали након бруталног убиства новинара Вашингтон Поста Џамала Кашогија у конзулату Саудијске Арабије у Турскоj.

Народни посланик Срђан Ного питао је у Народној скупштини да ли је Ана Брнабић потписала Даблински споразум о мигрантима и да ли наше службе прате контакте које она и њен брат имају са безбедоносним службама Хрватске, колико се плаћа најављена реадмисија, и ко ће наплатити новац, као и о правим разлозима учесталих посета Александра Сороша Вучићу.

Све што Случајни Срби данас нуде је сопствена аутоколонијална жудња – „Догодине у Нато-у“. Њихов Брисел је, ипак, Београду данас много ближи него Призрен. Ка Бриселу одавде воде бројни политички путеви, ка Призрену ниједан. 

Једина нада остаје у томе што руска страна врло јасно и добро разуме комплетну ситуацију у Србији као и последице које могу да доведу до још веће дестабилизације, уколико српске власти донесу решења на штету Србије и потпишу свеобухватни мировни споразум са Приштином ван оквира Устава Србије и Резолуције 1244, чиме би признале Косово као независну државу

Очекујем од Вас господине Стефановићу да ми у складу са законом омогућите да на лажи које је изговорио Горан Весић одговорим. Ваша је обавеза да као јавни сервис омогућите да се чују обе, а не само једна страна. 

Приче о томе како ћемо у неким другачијим светским околностима ми да им вратимо мило за драго, а тај тренутак само што није дошао, су приче за малу децу. Испричане и са трагичним крајем

Хоћемо да одбранимо државу. Ако држава може да се одбрани брзим решењем, онда смо сви за брзо решење. А ако не може, онда смо сви за замрзнути конфликт. Ако брзо решење значи да се одричемо државе и било ког дела њене територије, онда уопште није реч о решењу, него о издаји државе. И, што је онда спорно да се буде против „брзог решења“?