Одговор Слободану Антонићу

Поштовани,

Ово пишем само из једног разлога. Личног. Или персоналног, ако вам је дража страна реч. Истине ради, господин Драган Тодоровић јесте рекао да не искључује могућност коалиције са ДС на локалном нивоу. Извињавамо се онда што „на локалном нивоу“ није стало у наслов. Истина је да је господин Тодоровић рекао да „не постоји никаква шанса за сарадњу са ДС на републичком нивоу“. Извињавамо се што у наслов нисмо и то ставили, како би свима све одмах било јасно. Грешка је наша што нам се наслов није растегао у четири реда па да све лепо стане. Да смо се можда потрудили да нам наслов буде за „Гиниса“, као што нисмо, текст, за који цењени професор Антонић, тврди да је лагање, највероватније нам не би ни био потребан. Из наслова би све било јасно ко дан. Али, можда су наслови мерени у метрима дужине нова будућност новинарства.

Но, вратимо се тексту за који професор тврди да је лагање. Колико сам разумео, дотични текст се оптужује за оно што би се у судској пракси назвало навођењем сведока. Разумљиво је да када се то догоди неко од адвоката устане и викне: „Приговор“. Па бих, ако ми дозволите, Вашу колумну схватио као приговор. Ако је приговор упућен господи Тодоровићу и Стефановићу, због наведених изјава, то разумем. Ако је приговор упућен СРС-у и ДС-у што негде хоће а негде неће заједно, и то разумем. Ако је приговор послат на адресу СНС-а јер ово користи за своју промоцију, и то разумем. Али приговорити новинару што је текст конципирао тако да он буде коментар на једну вест, крајње је неозбиљно.

Сва правила су испоштована, од тога да је пренето онако како је речено, до правила две стране. Но, по свему судећи највећи проблем нису политичари који су један дан жестока опозиција, а други дан би да то не буду, или они који би пред изборе са овима а после избора са онима, или они са којима нико неће, или они са којима сви из користи хоће, или они што су нам причали једно а сад друго, или они који причају а ми их ништа не разумемо, или они што су најгори кад ћуте, или они који нам раде о глави, или они који нам раде о џепу, или они што су били наши а сад су њихови, или они што се увек слажу, или они што увек контрирају, или они што се не зна одакле им паре, или они који не знају где су наше паре, или они што би државу, или они што би две државе...

Проблем ће бити и остати само новинари, који се труде, срам их било због тога, да раде поштено свој посао. Дотични П.Ј. ништа слагао није. За остале актере поменутог текста не могу да тврдим ништа. Време ће показати.

С поштовањем,

Петар Латиновић (Правда)