Јер, ако професор Владимир Илић износи тако очигледне неистине о Слађану Николићу које је лако проверити, логично је поставити питање износи ли можда неистине и у својим извештајима о међунационалним инцидентима у Србији.

Држећи се идеје универзализације, стижемо до тога зашто левица никада није и не сме да буде борба за партикуларност. Борба, ако ћемо тако, за личну, националну итд. слободу, за било какву појединачну слободу.

Поштовани, желим да вас обавестим да је мој научни рад и моје право на изражавање у овој земљи вишеструко угрожено. Док госпођа Бисерко тек најављује како ме треба третирати, неки други ми практично то већ раде.

Павић тврди да су данашњи властодршци, а нарочито либерали из „Друге Србије“ „духовна деца“ титоизма. Али, како је тако нешто уопште могуће тврдити?

Вукашиновић и Павић нису само потврдили тезу о тајном савезништву српског историјског фашизма и Друге Србије, већ су отишли и корак даље.

Ова песничка, нежна душа ипак треба да објасни неке ствари које је, истина, вероватно у афекту своје рањене психе, изрекла. Дакле, треба тачно да наведе места где је било који мој текст био "шовинистички".

Господин Бакотић у тексту објављеном на сајту Нове српске политичке мисли под насловом "Довршен пројекат српске постмодерне" наставља да безобзирно клевеће идеолошке неистомишљенике.

Милан Марковић: "По норми је лако ударати" (Реаговање на текст Зорана Балиновца)

Милан Марковић: Један другачији поглед из "правничког угла" (Реаговање на текст Зорана Балиновца)