(Одговор Јовани Папан)

Па шта нам онда Папанова поручује када каже да би законодавцима било боље да се, уместо у науку, уздају у традицију? Оно што нам поручује и К.С. Луис: „Хајде да заборавимо своје муке и идемо да нанамо“.

(Одговор Растиславу Динићу)

Овде се пре свега не ради о Европској унији, већ о општем духу времена, који је прилично ентузијастичан према еродирању грађанских слобода зарад разних племенитих „сврха“.

Растислав Динић: Безразложан страх (коментар на текст Дебели разлози)

Јована Папан: Дебели разлози

(Поводом текста "Мали човек, или о фуснотама и барикадама")

Растислав Динић ме, тако, оптужује да у фуснотама прикривам баш оно што у главном тексту и тврдим. Доиста необичан начин прикривања.

Оно што нам Антонић у тексту „Пораз геј лобија“ нуди јесте стара и већ пуно пута прежвакана прича о завери изопачене, богате и моћне мањине Иксова, упереној против сиромашног, али вредног, поштеног и моралног „малог човека“.

(Поводом текста „Аналитичарски кеш” )

Вероватно у функцији застрашивања, у писму ЛДП-а, уз моје име, стоји и једно злокобно-претеће „још увек колумниста `Политике`”. Да, још увек, па шта? Да ли тиме ЛДП можда опомиње ново уредништво?

(Поводом текста „Победићемо Тадића” )

Моју изјаву Вучић је протумачио као део неке „политичке завере“ у којој учествује моја маленкост, читав НСПМ и неки политички центри моћи из власти и опозиције.

Коментар господина Бранка Радуна да се Томислав Николић у свом наводном преображају руководио логиком „кад не могу да их победим, хајде да им се придружим” показује сву малициозност коју неко према политичком неистомишљенику може да покаже.