Смешно ми је доказујем своје интелектуално поштење и објашњавам да су у питању лажи. Подсетићу само да је повод за серију клевета било мишљење Антонића и Вукадиновића да је резолуција, коју је Јеремић (уз Тадићеву сагласност) поднео у УН након пресуде МСП, ипак елементарно патриотска.

Друго је питање како су они добили изборе, зашто смо ми патриоте, допустили да победе, колика је одговорност Коштунице за "враћање мандата народу" у моменту када је свака будала могла да види да је популарност "народњака" на ниским гранама, итд...

Невоља је у томе што сте директно обманули читаоце, сугеришући како је у питању неко ретерирање и повлачење „борбене“ изјаве. Нити сам ја променио мишљење, нити је горња изјава „нестала“ са сајта, него је, као и остале фото-вести, спуштена са насловне стране у архиву, где се и сада налази.

Oсвртање на било које политичко питање је борба за власт. Политика је настојање човјека да стекне пуномоћ за вршење власти. Ако вјерује да му моћ даје народ, онда га он излуђује у масмедијима. Зато су се професори морали уздићи изнад политике и  избјећи политичка опредјељења. Како извршити моралну обнову, питање је свих питања.

Поред овакве опозиције и лидера који су обећали оставке у случају пораза на последњим локалним изборима – и статус мањинског народа за Србе је премија! Зато ће Странка српских народњака, обзиром да су витезови из парламентарне опозиције додатно легитимисали и утврдили црногорски језик

Чавошком није била довољна Марковићева оштра критика Тита и Милошевића, јер је остављала и неке позитивне нијансе код ових личности, па је Чавошки у свом наступу морао да их тотално негира, замењујући професорове тамнобраон боје за чисто црне.

Београдски универзитет треба и данас, као и у прошлости, да се руководи идеалима слободе, правде и националног достојанства, и стога још једном тражимо од вас да поништите одлуку о додељивању почасног доктората Београдског универзитета Мајклу Волцеру

На првом програму РТС-а приказана је емисија Сребреничка поља смрти. На моје велико разочарење, и поред жеље да пронађем иоле објективну страну овог приказа, наишао сам само на једнострану слику догађаја без објективне анализе.

Врхунац идеолошке дисквалификације којом се служи Алекса Ђилас садржана је у тврдњи да је Борислав Пекић јавним деловањем помагао Слободану Милошевићу, без обзира што му је био политички противник.

Медведев није ишао у САД да држи опело Америци. Таква теза је не само нереална него и смешна. Он је тамо имао много озбиљнији државнички посао. Веома далеко од астролошких, пропагандних, и саморекламних квалификација и компонената.