Biti princeza – ima li na svetu išta bolje za jednu devojčicu? Zapravo, svaka devojčica danas uz malo truda vrlo lako može postati istinska princeza, a većina njih uveliko i radi na tome. A kako se na tom putu ka veličanstvenosti ne bi slučajno spotakla i izgubila cipelicu, potreban joj je neki pouzdan vodič. Sva sreća, pa se takav vodič od nedavno može nabaviti u svim bolje snabdevenim knjižarama u Srbiji. Ne, to nije prevara! Infuzija plave krvi po povoljnoj ceni dostupna je danas svim srpskim pretendentkinjama na presto, u vidu planetarnog bestselera pod nazivom „Priručnik za princeze“, koji devojčicama obećava uspešnu i brzu transformaciju iz obične smrtnice u pravu pravcijatu princezu.
Zapravo, to i nije baš toliko teško - princeza se, naravno, ne postaje bez predispozicija, ali sve devojčice ih u stvari poseduju - kako je izdavač najavio, ova knjiga namerava samo da pomogne devojčicama „da otkriju da je u njima sve vreme čučala jedna princeza kojoj je bila potrebna mala pomoć da se pokaže“.
A kako naterati tu čučeću princezu da se uspravi i razmaše? Priručnik veli: ponašanje je ključno. Istinska princeza ponaša se „kao princeza“, lepo je vaspitana a nastup joj je pažljivo osmišljen. Ramena moraju biti zabačena, a glava podignuta. Ljude neka gleda direktno u oči, ali nikako ne sme da se mršti ili nekog da gleda mrko jer „od toga može početi glavobolja“. Pa jeste, šta drugo da očekuje kad nepotrebno zamara svoju lepu krunisanu glavicu. A osim da se mršti, princezi je strogo zabranjeno i da viče („glas joj mora biti tih, nežan i blag“), grdi ili božemesakloni – psuje. „Ako već moraš nekog da izgrdiš“ savetuje biblija za princeze, „nemoj da psuješ. Ljutite reči princeze mogu biti: „Žabljih mi batačića!“, „Brace mu i sekice!“, i „Dijamantskih mi minđušica!“.“ Šta se desilo sa starim dobrim „Odrubite mu glavu!“? Avaj, kao što svađe mogu ugroziti njen kraljevski imidž, tako ni trenuci radosti princezi ne dozvoljavaju da se i za mrvicu opusti. Smeh princezin, priručnik upozorava, mora da zvuči kao „muzikalni zvončići“, pa će, umesto da se rukama drži za stomak, princeza pripravnica svaki put kad joj bude do smeha, morati u rukama da drži notnu partituru.
No, svi ovi aristokratski maniri neće princezu spasiti debakla ukoliko ona ne poradi i na svom vizuelnom imidžu. Zato priručnik devojčicama pruža nasušne informacije o uklapanju boja i značenju istih: „ako nekoga želi da šarmira, prava princeza obući će nešto ružičasto, ako želi da bude zapažena obući će crveno...“ Da nijedna važna oblast ne ostane zapostavljena, posebno poglavlje u knjizi posvećeno je tajnom oružju svake princeze – tašnama, cipelama, šeširima, lepezama, nakitu, korsažima i ostalim insignijama. Tu su i saveti za postizanje glatke kože i meke kose, pravljenje maski i losiona, parfema i ostale kraljevske kozmetike..
Dobro, ne može se reći da su pre štampanja ovog priručnika srpske princeze (čitaj devojčice) bile sasvim neprosvećene. Već neko vreme na kioscima se mogu pronaći stručni časopisi za princeze, a čak i u najgore snabdevenoj domaćoj prodavnici igračaka ponuda proizvoda za princeze je krajnje zadovoljavajuća, i kreće se u rasponu od jeftine kineske plastike, pa do najvećih svetskih brendova na tržištu igračaka (takođe kineske plastike). Tu je sve što jednoj princezi neophodno da preživi - tijare, velovi, šljokice, ogledalca, nakit, šminka, odeća, nameštaj, a onda i lutke princeze i sve pobrojano u njihovoj veličini.
Pomama za princezama, naravno, nije ništa preterano novo. Bajke o princezama raspaljivale su maštu devojčicama u mnogim kulturama vekovima unazad, a arhetip srednjevekovne princeze pune vrlina doživeo je svoj vrhunac u bajkama Braće Grim i Šarla Peroa, poput Pepeljuge, Uspavane lepotice, Snežane, Princeze na zrnu graška.. Pretvaranje sirote, ali dobre i lepe devojke u blistavu princezu postalo je paradigma transformacije i sna o društvenoj mobilnosti.
Ono što je, međutim, moderno u celom ovom fenomenu, jeste ubrzana komodifikacija lika princeze, a takođe i njegova demokratizacija. Nekada je „princeza“ bila nedostižni fantazam kojem je prosečna devojčica naviše mogla da se približi slučajući bajke i maštajući. Danas, svaka devojčica može i sama da bude princeza – za početak, od rođenja će je u svakoj drugoj prilioci tako oslovljavati, vrlo brzo će postati vlasnica tone kraljevskih rekvizita, a na kraju će verovatno dobiti i svoj primerak „Priručnika za princeze“. Uostalom, prosečan odnos dece i odraslih u nanašnjem svetu sve upadljivije liči na odnos vladara i podanika.
Poslednji talas, takoreći cunami opšte „princezifikacije“ popularne kulture, započeo je 1999. godine, kada je Endi Muni, bivši direktor Najk korporacije, poput princa na belom konju ujahao na čelo ogranka za proizvode kompanije Dizni, koji je beležio godišnji pad prodaje od 30%. Pošto je na jednoj priredbi primetio koliko se devojčice „primaju“ na ikonografiju princeza, Muni je došao na ideju da osam princeza iz Diznijevih filmova upakuje zajedno i prodaje kao poseban „kraljevski“ brend. Ostalo je istorija. Bez marketinškog plana, istraživanja ciljnih grupa i reklamiranja, princeze su se od prvog dana prodavale kao ništa do tada. Rast profita od 1000%, koji su „Dizni proizvodi“ zabeležili u sledećih nekoliko godina niko ni u ludilu nije mogao da očekuje, i 2006. godine stigao je na 3 milijarde dolara godišnje, obuhvatajući oko 25,000 proizvoda pod brendom „Dizni princeze“.
Drugi su se ubrzo uključili u „pljačkanje“ roditelja. U ružičastoj kočiji sa konjima stigle su i Barbi princeze, a za njima i Bratz „princeze zaljubljene u modu“. Čak je i crtana ikona feministkinja, Dora istraživačica, postala „Čarobna Dora iz bajke“ koja, umesto da se zavlači u vulkane i mačetom probija kroz prašumu, svoj avanturistički duh sada iskušava radikalnim promenama frizure i stajlinga.
Tumačenja ovog fenomena su mnogobrojna. Uprkos naporima rodnog “inženjeringa”, koji pokušava da potisne stereotipne kulturne obrasce, arhetipske uloge polova kao da se večno vraćaju. S jedne strane, to se objašnjava činjenicom da deca imaju spontanu želju da svoj identitet definišu i kroz odnos prema sopstvenom polu, usvajajući odrećene preferencije i način ponašanja, ali i uspostavljajući granice u odnisu na suprotni pol, tj. želeći da se razlikuju od njega.
S druge strane, u današnjoj “potrošačkoj” epohi sve se na neki način doživljava kao prolazni trend, pa i društveni odnosi, i zasićenje neminovno dolazi kad-tad. Ako je pre nekoliko decenija devojčica kratke kose, u farmericama i kariranoj košulji, koja se pentra po drveću, bila izraz duha vremena koje je preziralo klasični pojam žensvenosti, danas je ta paradigma, kao i svaka roba – već potrošena i beznadežno zastarela i mora je smeniti neka nova društvena moda, makar (ili tim bolje) reciklirana.
Da ne pominjemo još i ogromnu novčanu korist koju tržište dečje robe ima od činjenice da ženskoj i muškoj deci nudi sasvim različite proizvode, počev od garderobe i igračaka, pa do nameštaja za dečju sobu, tehnike, sportske opreme i ostalog. Ni bebe devojčice danas nisu pošteđene obaveze da oslobode ženu koja čuči u njima, pa su se na tržištu nedavno pojavile i štiklice za novorođenčad. A čak i ako vaša devojčica pokaže interesovanje za autiće i ostale “muške stvari”, kompanije imaju spremno rešenje za isterivanje još keša iz vašeg novčanika – roze autiće, skejtborde sa šljokicama ili Barbi fudbalske lopte.
Važan faktor okrivljen za “princezifikaciju” savremene kulture, analitičari smatraju, jesu i traume izazvane 11-im septembrom i ekonomskom krizom koja je u toku – pokazalo se da kult princeze uvek izbija u prvi plan u nesigurnim vremenima i usled velikih društvenih promena. Pod pritiskom teških okolnosti, rado se poseže za mitom o glamuroznoj ženstvenoj figuri kojoj u pomoć priskače heroj-spasilac. Posle terorističkog napada na STC, kako je primećeno, prodaja ruževa za usne u Americi dvostruko se uvećala.
A kao još jedan kvalitet koji princezama danas obezbeđuje sjajnu prođu, i to naročito kod roditelja, ističe se njihova nevinost i čistota, koja kontrastira hiperseksualizovanom modelu Lolite sa golim pupkom kakav se devojčicama danas uveliko prodaje. U svetu u kome devojčice sve ranije “sazrevaju”, a petogodišnjakinje se ponašaju i oblače kao adolescentkinje, zemlja princeza deluje kao bezbedno mesto da se to sazrevanje malo odloži.
Ima li razloga za zabrinutost zbog sveopšteg ludila za princezama? Kao što je i značenje fenomena princeze višeslojno, tako ni odgovor na to pitanje nije jednostavan – uostalom, i u modernim crtanim bajkama princeza može biti i pametnica i praznoglava lepotica, skromna i puna vrlina, ili kapriciozna razmaženica. Kao paradigma posebnosti, princeza je zapravo vrhunska junakinja današnjeg vremena u kome je svako dužan da bude specijalan, samo zato što to može, želi, zaslužuje, štagod.. Težnja današnjih roditelja da njihova deca redom postanu mali (metaforički) prinčevi i princeze, samo je deo tog paketa. Samim tim, čak i ako svoje klince ne oslovljavanju tako, svi su izgledi da će ih tretirati kao veličanstva, pa makar nikada ne zakoračili u prodavnicu igračaka. Što opet, nikako ne znači da čitava industrija proizvoda za princeze nema uticaja na devojčice. “Samo igranje sa princezama uopšte nije problem“, smatra Majkl Braun, autor studije o marketingu i devojčicama – „problem je u 25.000 proizvoda za princeze“ koje samo Dizni ima u ponudi, da ne govorimo o ostalima. Izbori za devojčice ozbiljno se sužavaju, pa princeze polako postaju jedina opcija, dodaje Braun.
Pisac i feministkinja Pegi Orenstajn u svom eseju sa žaljenjem primećuje da ne postoji nijedna studija o uticaju najnovijeg trenda na devojčice – najzad, još je i rano za to. S druge strane, ona navodi neke postojeće podatke koji ukazuju na to da žene koje se drže konvencionalnih shvatanja ženstvenosti, što znači – biti lepa, ljubazna i izbegavati konflikte – imaju više šanse da postanu depresivne. Takođe, ona upozorava i na drastičan pad učešća devojčica u sportu, budući da se on doživljava kao nedovoljno ženstvena aktivnost. A nevinost bebi roze boje, koju zabrinuti roditelji vide kao spas od pornografske kulture koja ubrzano prodire u detinjstvo, zapravo vrlo lako, par godina i nekoliko rafova u prodavnici kasnije, biva unepredjena u drečavo-pink nijansu „Bratz“ i „Vinx“ lutkica i ostalih seksi maca, koja simbolišu upravo onu seksualizaciju koju roditelji pokušavaju da izbegnu. Uostalom, ciljna grupa za princeze danas su devojčice od dve do pet godina. Sa deset godina, lutke uopšte već uveliko su prošlost. 
Predstavnici Diznija i neki psiholozi i pedagozi, smatraju da nema razloga za brigu, jer štete ipak neće biti. Devojčice posle nekog vremena jednostavno „izađu iz faze princeza kao da se ništa nije ni desilo, i onda postaju advokati, doktori, majke, princeze, ili šta god već požele da budu“. Šta god postale, izgleda da će ostati verne mušterije Diznija i kompanije, pa će svoje ćerke strasno zatrpavati princezama i galanterijom.
Takođe, način na koji se devojčice igraju sa lutkicama, istraživanja pokazuju, uopšte ne mora biti stereotipan. Mnoge zapravo uživaju u njihovom mučenju i uništavanju, otkidaju im glave, tope ih u mikrotalasnoj, a to je, barem knjiga kaže, ponašanje koje nikako ne dolikuje jednoj princezi. Dakle, u stanju sa da ponekad naprave i otklon od saharinske sentimentalnosti i da serviranoj fantaziji priđu na subverzivan način. Koji, ruku na srce, dosta podseća na ono što će nekoliko godina kasnije raditi svojim vršnjakinjama, budući da je zlostavljanje među drugaricama postalo najnovija planetarna moda.
Seme, istina, mora da padne na plodno tle da bi se primilo, a princeze se očigledno izvrsno primaju kod devojčica. Problem je samo ako poverujemo da su princeze jedino što „čuči“ u njima i čeka da se pokaže. A ako se, uprkos opakom princes-lobiju koji žari i pali po medijima, prodavnicama i igalištima, potrudimo da im umesto priručnika za šarmiranje u ružičastom ponudimo i nešto drugo, možda će princeze u njima ostati da čuče malo duže..
Uostalom, biti princeza itekako ima svojih prednosti. Kako je jedna devojčica u nekoj anketi lepo primetila, „biti princeza znači da možeš da jedeš kobasice kad god poželiš!
Šta čovek da kaže na takvu nepobitnu činjenicu, osim: „Dijamantskih mu minđušica!“
Jovana Papan
|
.jpg)
