Скандалозна кирија за стан Зорице Томић

Влада Србије је одобрила Зорици Томић, амбасадору Србије при Унеску, 7.000 евра месечно за рентирање луксузно опремљеног стана у најелитнијем делу Париза. Редакција НИН-а затражила је од секретаријата Владе Републике Србије да одговори на питања како је дошло до тога да се првобитно одбијен захтев Томићеве за 7.000 евра месечне кирије поново нађе пред Владом и буде одобрен, у ком делу Париза се стан налази, те колика је његова квадратура. Како из Владе нисмо добили никакав одговор, а генерална секретарка Тамара Стојчевић данима није доступна, нити се до ње могло доћи преко секретарице, покушали смо да се што боље информишемо о ценама станова у Паризу.
Увидели смо да је, иако је реч о једном од најскупљих градова на свету, месечна рента стана од 7.000 евра астрономска. На узорку од 120 станова објављених на сајту париске агенције Паристаy (www.paristay.com) увидели смо да се цене луксузнијих станова у најужем центру града (у првој и другој четврти, од двадесет, на колико је престоница Француске подељена), крећу од 2.200 до 3.000 евра. Месечна кирија најскупљег од 120 понуђених станова износи 4.000 евра.

Високу цену рентирања стана амбасадорке Томић из кабинета Вука Јеремића, министра иностраних послова Србије, образлажу тиме што је “висина закупнине резиденцијалног објекта одређена тржишним условима и понудом у датим условима у Паризу” (види оквир). Да је супротно сведочи чињеница да је захтев Зорице Томић, при првом разматрању, Влада одбацила. Божидар Ђелић, потпредседник је, познавајући прилике у главном граду Француске, објаснио да је то превише новца за рентирање стана у Паризу. Након интервенција Томићевој је успело да њен захтев Влада поново размотри и одобри.
Срећом по пореске обвезнике Србије ипак је, како стоји у образложењу Министарства иностраних послова, реч о намештеној резиденцији, у коју не треба додатно улагати. Готово духовито звучи да су у цену закупа урачунати: одржавање лифта, утрошена вода, центално грејање и заједнички трошкови које деле сви станари зграде. Тек да се зна да је Француска уређена држава и да тамо нема избегавања плаћања чистачице и да се лифтови не заглављују као у Србији. Да не говоримо колико би наштетило угледу Србије у свету да једино Томићева, од свих станара зграде, не плати неки од наведених трошкова. Дирљиво. У правдању 7.000 хиљада евра, при исцрпном набрајању, осим квадратуре ваљда фали само додатак да је у плану да поменути стан буде и нека врста резиденцијалног прихватног центра, уточишта, за високе званичнике Србије при службеним посетама Паризу. Па да нам додатно објасне да ће тако Влада заправо, уштедети, неће српским политичарима плаћати скупи хотелски смештај, што ће сигурно поздравити и мисија ММФ-а.

Јесте објашњење да амбасадор Србије при Унеску мора да приређује пријеме и да обавља редовне дипломатске активности, како се наводи у допису Министарства иностраних послова, али није објашњење да у ту сврху треба да се изнајми стан за који ће Влада Србије да плаћа месечно 7.000 евра. Србија у Паризу има Српски културни центар, на престижној локацији, у самом центру Париза, преко пута светски познатог Музеја савремене уметности, популарног Бобура. Нажалост, тај простор Србија само спорадично, али недовољно користи за промоцију своје културе. (Од новембра 2007. упражњено место директора.) Придодамо ли томе да српска резиденција у Паризу заузима једну страну уличног блока у близини Ајфеловог торња, да има површину од 4.000 метара квадратних, те да је на таквом месту да се из ње најбоље види традиционални ватромет за празник Француске, 14. јули, решење за велелепне пријеме постоји и без закупљивања луксузног стана. Каква је унутрашњост резиденције сведочи то да је у тој згради француска телевизија снимала филм о председнику Митерану, јер њена унутрашњост необично подсећа на ентеријер резиденције француских председника.

Ни из кабинета министра Вука Јеремића, као ни из Владе Србије, нисмо успели да добијемо коментар на чињеницу да се из буџета Србије, (новац пореских обвезника), издваја додатних 7.000 евра месечно за само један стан, док сви чланови те исте Владе сваки дан понављају како је неминовна штедња и отпуштања. Социолог Зорица Томић, која се у својим колумнама и изјавама у београдским листовима често позивала на морал, свој захтев за 7.000 евра месечне кирије за стан у Паризу, изгледа не жели да коментарише за НИН. Њен мобилни телефон, иначе доступан свим новинарима да радо да своје мишљење о свему, од политике до лајфстајла, је искључен, а на телефон париске канцеларије се нико не јавља.

Ова прича отвара два питања. Ко је интервенисао да се захтев Зорице Томић по други пут стави пред Владу и буде усвојен? Ништа мање занимљиво је и питање на основу којих заслуга је Зорица Томић на месту председника Националне комисије за сарадњу са Унеском награђена функцијом амбасадора Србије при Унеску. Јавности није познато да је Комисија, на чијем је челу била две године, ишта урадила за заштиту најзначајнијих споменика културе у Србији, нити је припремила документацију и кандидовала и једно културно добро за упис на Листу светске баштине. На заседању Унеска, октобра 2009. године у Паризу, на коме је учествовала и Томићева, Србија није имала нити један једини писани акт којим би се представила заштита културне баштине Србије

Министарство каже да стан има и воду и лифт и грејање

На допис редакције НИН-а, којим смо на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, тражили одговор на питање када је Министарство спољних послова предало Влади захтев Зорице Томић и са којим објашњењем, одговор смо добили из кабинета министра Вука Јеремића, у коме се каже:

Поштовани, поводом Вашег обраћања Министарству спољних послова Републике Србије, са позивом на одредбе Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (Службени гласник РС, бр 120/04 и 54/07), овим Вас обавештавамо да је увидом у архиву овог министарства утврђено следеће:

Дирекција за имовинско-правне, опште и заједничке послове 19. новембра 2009. године упутила је Влади РС Предлог закључка о закупу службене резиденције амбасадора РС при УНЕСКО у Паризу. Овај предлог припремљен је у складу са важећим подзаконским актима којима су упућени услови за прибављање, закуп и опремање резиденција за смештај шефова дипломатско-конзуларних представништава. Напомиње се да је у питању службена резиденција, која је у целости опремљена, и не захтева додатно опремање, а користи се у сврхе редовних дипломатских активности које подразумевају пријеме, организацију различитих скупова, вечера и сл. Цена закупа, која месечно износи 7.000 евра, покрива опрему (намештај), као и трошкове у вези са услугама за све станаре зграде (одржавање лифта, заједничке трошкове, трошкове воде, централног грејања и сл.)

Напомињемо да је висина закупнине резиденцијалног објекта одређена тржишним условима и понудом у датим условима у Паризу.