Oskar za „Argo“, ili koliko je tanka granica između političke stvarnosti i filmske iluzije

Na ovogodišnjoj dodeli najprestižnije filmske nagrade Oskar za najbolji film proglašeno je ostvarenje „Argo“ u režiji poznatog holivudskog glumca Bena Afleka, koji je igrao i glavnu rolu filmu. Ovo je drugo rediteljsko ostvarenje poznatog glumca, koji je pisao i scenario za film „Dobri Vil Hanting“ zajedno sa Metom Dejmonom, koji je dobio Oskara za najbolji originalni scenario. Ben Aflek se u svakom slučaju može pohvaliti veoma uspešnom karijerom glumca, reditelja i scenariste.

Njegovo najnovije ostvarenje „Argo“, koje je zasnovano na istinitim događajima, predstavlja uzbudljivu priču o spasavanju talaca iz američke ambasade u Teheranu 1979. godine. Kada je iranskog šaha Rezu Pahlavija s vlasti srušio verski vođa Ajatolah Homeini 1979. u islamskoj revoluciji, američke diplomate koje su se našle u ambasadi postali su taoci novog režima. Iranska talačka kriza nastala je zapravo zbog toga što je tadašnji predsednik SAD DŽimi Karter dozvolio iranskom šahu lečenje u Americi.[1] Ovo je bila kap koja je prepunila čašu za iranske revolucionare jer je šah dugo uživao poverenje američke administracije. U doba šaha Iran je čak dobio i američku pomoć u naoružanju, pre svega avione tipa „F-14 Tomket“. Teheran je zbog bliskih veza sa Zapadom preuzeo i način života koji se kosio sa strogim islamskim principima i celokupna duhovna i političko-kulturna atmosfera dovela je do pomenute revolucije koja je kulminirala upadom studenata u američku ambasadu i uzimanjem talaca. Tako je nastala poznata iranska talačka kriza koja je trajala ukupno 444 dana. Tom prilikom za taoce je uzeto 52 američkih diplomata, dok je šestoro njih spaseno zahvaljujući tajnom planu CIA i agentu Antoniju Toni Mendezu.[2]

Operacija „Argo“ je naravno pre istoimenog filma malo bila poznata široj javnosti, što je sasvim normalno, s obzirom na to ko je stajao iza čitave operacije. Agent Mendez je za svoje zasluge nagrađen najvećom nagradom CIA, ali to je bila strogo čuvana tajna sve do početka 90-ih godina. Poznata je sledeća Mendezova izjava: “Mogli ste spasiti svet, ali ste još uvek sedeli i smeškali se, i znali da ste to još jednom odradili, a da niko ne zna“.

Kako naučna fantastika može pomoći u oslobađanju talaca

Agent Toni Mendez, koga u filmu tumači upravo Ben Aflek, jeste u dogovoru sa filmskim producentima osmislio scenario za lažni film koji treba da se snima na nekoj orijentalnoj lokaciji. Naravno, ta lokacija je bila Teheran. Lažni film „Argo“ zapravo predstavlja naučno-fantastičnu priču. Šestoro diplomata koji su uspeli da se iskradu iz ambasade sakrilo se u rezidenciji kanadskog ambasadora. Kada je Toni Mendez stupio sa njima u kontakt oni su imali 72 sata na raspolaganju da zapamte svoje lažne identitete.

U svakom slučaju, akcija je potpuno uspela i Toni Mendez je sa šestoro diplomata, koji su naravno imali lažne identifikacione dokumente, uspeo da se spase iz Irana. Da je čitava obmana otkrivena, nesumnjivo je da bi njeni akteri bili smesta pogubljeni od Iranske revolucionarne garde, što je u filmu odlično predstavljeno napetim scenama na aerodromu kada bukvalno u poslednji čas diplomate i Mendez uspevaju da umaknu revolucionarima.

Toni Mendez je postao američki heroj[3] koji je uspeo da izvede nemoguće. Međutim, zadržimo se na samom filmu i njegovom kvalitetu. Film je nesporno odlično režiran, a Ben Aflek je možda odigrao ulogu karijere. Poslednja scena u filmu je naročito upečatljiva kada se iza figurica koje predstavljaju junake iz „Zvezdanih ratova“ koji su tih godina bili na vrhuncu popularnosti, pojavljuje crtež koji bi trebalo da predstavlja jednu od scena iz filma „Argo“. Toni Mendez (Ben Aflek) sačuvao je taj crtež kao uspomenu na čitav poduhvat i poklonio ga je svom sinu.

Dakle, reč je o odličnoj filmskoj adaptaciji jedne istinite priče o kojoj se vrlo malo zna. Film „Argo“ je nesporno zaslužio Oskara zahvaljujući odličnoj glumi i režiji pre svega. Međutim, pošto je reč o vrlo osetljivom pitanju, naročito sada kada su odnosi između Teherana i Vašingtona možda na najnižem nivou usled razvoja iranskog nuklearnog programa i širenja uticaja persijske civilizacije u regionu, koje se nikako ne dopada Vašingtonu, a naročito Izraelu, film je do te mere politizovan da je teško razdvojiti jedno delo sedme umetnosti od političkih odnosa i tenzija na relaciji Vašington-Teheran. Film je i objektivno i posmatrano iz kritičkog ugla zaslužio Oskara, samo je pitanje da li bi ga i dobio da nije bilo direktne intervencije Bele kuće po prvi put u istoriji dodele pomenute nagrade!

„Argo“ kao velika politička kontroverza

Naime, nagradu je ushićenom Benu Afleku, koji se čak zahvalio i Irancima, lično uručila prva dama Amerike Mišel Obama. Vrlo je teško prići ovom filmu samo iz ugla sedme umetnosti. Nesporno je da film veliča CIA kao organizaciju i njenog agenta Tonija Mendeza. Iranci su zvanično osudili film kao američku propagandu kojom se veliča CIA. Teško je zauzeti neutralnu poziciju, ali film, u svakom slučaju, i pored svojih kvaliteta predstavlja upravo to veličanje jedne organizacije i njenog čoveka. Radi verodostojnosti na kraju filma data je komparacija scena koje su filmovane i scena iz samih protesta, kao i scena paljenja američke zastave.

Iranci su kao odgovor najavili snimanje svog filma „Argo“. „Scenario za film „Setad moshtarak“ („Načelnici generalštaba na Farsiju“) odobrile su vlasti i očekujemo budžet da počnemo sa snimanjem“, izjavio je iranski reditelj Ataolah Solejmanian. Tema iranskog filma će biti kako iranski revolucionari oslobađaju 20 američkih talaca na početku revolucije“.[4] „Taj dugometražni film može da bude adekvatan odgovor na deformisanu viziju izvesnih filmova kao što je „Argo“ vezano za događaje o zauzimanju američke ambasade u Teheranu 4. novembra 1979. i uzimanju američkih diplomata za taoce“.

Interesantno je to što je iranska vlast zvanično zabranila Aflekov film „Argo“, ali uprkos zabrani u Teheranu se lako mogu nabaviti piratske kopije ovog filma. „Ja mislim da je film dobar kada je reč o tehničkim aspektima i skroz je u skladu sa ostalim holivudskim filmovima, ali mi nije za Oskara i druge nagrade", rekao je gledalac iz Teherana.[5]

List "Hamšahri" piše da film "napada kulturu i civilizaciju Irana", ali da Iranci treba da ga vide kako bi stekli različitu perspektivu događaja koji su doveli do kraha odnosa između SAD i Irana. "Iranska publika sada može da vidi novu verziju ovih događaja. Ovo je bila slaba karika u našoj filmskoj i TV industriji koja ništa ozbiljno o opsadi ambasade SAD nije proizvela više od tri decenije", navodi se u komentaru lista.

Iako je zvanični Teheran besan zbog ovog filma, mladi Iranci ipak žele da sagledaju i drugu perspektivu, što pokazuje da Iran ipak nije ono što Zapad predstavlja. U tom kontekstu sledi i izjava mlade studentkinje: "Želim da znam šta druga strana govori", kaže 21-godišnja Šieda.

Konačni rasplet

Od operacije „Argo“ daleko je poznatija neuspela operacija spasavanja talaca pod nazivom „Orlova kandža“. Naime, američka vojska je pokušala da izvede akciju oslobađanja talaca koja se završila katastrofalno. U zoru 24. aprila 1980. s nosača aviona „Nimic“ koji je bio stacioniran u Arapskom moru poletelo je osam helikoptera tipa RH-53 D „Si stelion“, a istovremeno su iz Omana poleteli avioni tipa C-130 „Herkules“. Akcija se završila totalnim krahom jer su već u početnoj fazi, navodno usled mehaničkog kvara, dva helikoptera odustala tako da je akcija nastavljena sa šest vazduhoplova. Helikopteri su morali da lete jako nisko kako bi izbegli iranske radarske snopove. Grupa je navodno neprimećeno sletela u 22 časa 320 km jugoistočno od Teherana, međutim navodno još jedan helikopter se pokvario, što je celu akciju dovelo u pitanje. Još ranije, usred peščane oluje jedan od mornaričkih helikoptera CH 53 sudario se s parkiranim avionom-tankerom koji je dopremio gorivo za nadopunu. Obe letelice odmah su planule, a poginulo je pet vazduhoplovaca i tri marinca. Povređeni su odmah ukrcani u avione i žurno napustili teritoriju Irana, ostavljajući iza sebe tela poginulih vojnika, pet čitavih helikoptera i dve olupine. Aljkavost američkih vojnika išla je tako daleko da su zaboravili u napuštenim helikopterima planove, pa su ugroženi i operativci CIA u Teheranu.[6]

Nakon ovog kraha i neuspele akcije američke armije usledili su mukotrpni pregovori koji su završeni konačnim oslobađanjem svih talaca nakon 444 dana! Ovo je dokaz da su pregovori, u kombinaciji sa prikrivenim operacijama, daleko uspešniji od primene brutalne vojne sile. Film „Argo“ postajao je još jedna tačka spoticanja u odnosima između Teherana i Vašingtona, ali očigledno je da ne možemo izbegnuti politizaciju čitave priče. Amerikanci su poznati po tome da snimaju propagandne filmove i neko može reći da je i ovaj film veoma suptilno kreirana propaganda, ali ostaje preporuka čitaocima teksta da film svakako zaslužuje da se odgleda.