Културна политика | |||
Култура – прљави угао наше савести |
![]() |
![]() |
![]() |
субота, 27. јул 2013. | |
У самој култури коју за ову прилику разматрамо као структурни део у оквиру сложене државне инфраструктуре, на једној страни су они који су успели да се придруже идејама НВО-а и тако искористе извесне предности које овакав вид ''сарадње'' пружа. Реч је о организацијама које имају противсрпски предзнак и отворено раде на рушењу Србије као суверене земље, а идеолошки су везане за НАТО, мултикултурализам, неолиберални капитализам. Њихов задатак у Србији и региону Балкана, али и бивше Југославије, јесте да створе привид јединства извесне класе људи, за сада су по том питању најажурнији уметници као ''најлакша роба'' за јефтину трговину/који као идеолошку матрицу промовишу на локалном нивоу, на пример - пост-титовску Југославију. То је типичан пример хаунтологије која и јесте идеја потекла од Марксове мисли да: ''Европом влада један спектар идеја, комунистички спектар!''. Ми овде не судимо о хаунтологији, ми је употребљавамо као ''алат'', један ментални ''бастард'' - механизам који помаже прогледавању у одређену структуру, у овом случају је то култура у Србији. Тако, кроз ретро идеју реафирмације авети прошлости које се завршила у грађанском рату, распаду Југославије и у општој дезинтеграцији тражимо узроке кризе у култури Србије. На месту ових , у крви разрушених идеја, још док се крв није ни осушила треба створити једну ровиту, пуну мржње средину са превише нерешених међусобних проблема. Ту треба да никне једна зомбизирана пост-југословенска идеологија која се не би зауставила на ''културној размени'' већ би, како је наговештено из више извора била реафирмација Кардељевог устава из 1974. године (са амандманима који би Србију још више уситнили и уназадили). Учвршћење вазалног статуса Србије у односу на земље НАТО-а и њеном духовном дисконтинуитету који се испољава као уништавање материјалних ресурса културе (посебно на КиМ), али и много погубније - на својеврсну чистку где се људски потенцијал који не одговара једној од две mainstream струје у остацима српске културе - или не одговара онима који нису при НВО-има, или онима који су партијски кадрови. За такве се једноставно затварају могућности за рад па тако и физички опстанак у овом друштву. Да ли је то својеврсни напад на слободу мишљења и опредељења, процените сами! Ове операције; репартизације, али и ''НВО-изације'' у култури Србије су већ одавно у току, може се чак и рећи да је почео ''други круг пакла'' јер ти исти који су рушили и срушили, на пример, Музеј савремене уметности у Београду (''Сорос- фонд за отворено друштво'', сада се зову ''Фонд за отворено друштво'' а у сарадњи са извесном фондацијом из Швајцарске (http://www.seecult.org/konkurs/konkurs-asocijacije-nkss-za-predloge-projekata-kultura-u-protestu) сада расписују конкурс за финансирање протеста против оне штете коју су сами направили! Ако нису апсурдни они који раде у корист своје штете, тада су убеђени да ће ефекат те циничне акције дати за њих повољне ефекте! Ни друга страна не остаје дужна па не тражећи квалитетне кадрове поставља на кључна места у култури своје партијске другаре, а тамо где заиста не могу да се снађу остављају проверене проневеритеље из претходних епоха, оне вечне бирократе који остају залепљени за своје директорске функције док сви други долазе и одлазе. Изостављамо имена јер ствари су озбиљније него што просечан познавалац културе може да зна. Само помињање суме које поседује Народни музеј у уметничком благу навело је чак и најнеобавештенијег да схвати да се у култури у ствари најмање ради о ''култури''! Довољно је рећи да смо само од културног туризма који је у задњих пар деценија постаје све популарнији од затварања нпр. Народног музеја изгубили око 20 милиона долара!
Верујмо у ту могућност као што верујемо у предности ''зеленог светла''! |