Куд се дену "Баштина ратника"?

Поводом прославе Дана државности Републике Србије, 15. фебруара 2008. године, Министарство рада и социјалне политике Владе Републике Србије (Сектор за борачко-инвалидску заштиту) поставило је веб-презентацију на адреси www.bastinaratnika.rs.

Јавност је поздравила овај гест министарства и прокламовани циљ да се негују „очување достојанственог сећања на жртве и учеснике оружаних сукоба у прошлости, као и заштита војних меморијала и страдања.“

Годину дана касније, 10. фебруара 2009. године, Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике Владе Републике Србије похвалио се да је интернет презентација www.bastinaratnika.rs постала „референтан стручни сајт на просторима југоисточне Европе.“ Министарство је, у вести објављеној на сајту Владе, истакло специфичност: да само неколицина држава располаже званичним интернет презентацијама посвећеним тим областима (САД, В. Британија, Француска, Аустрија, Немачка, Румунија, Холандија и Бугарска).

И ова вест министарства обрадовала је јавност, јер је након више деценија, на једном месту, могла да добије кратак преглед значајних историјских личности, да се упозна са календаром светковина, пројектима, међународном сарадњом, информацијама о 210 војних меморијала и места страдања у Србији и иностранству. Исто тако, да на неки начин парира државама које, на највишем државном нивоу, одају почаст својим страдалим борцима и грађанима: В. Британији, Канади, САД, Француској...

Посебно дирљиве странице „Баштине ратника“ биле су исповести с Кајмакчалана, поруке Арчибалда Рајса, сторије о стратиштима у Мачви, Туленсдорфу, Араду, Нежидеру, Јасеновцу, Сиску, Јадовну.

Наравно, сајт је боловао од почетничких болести: недостатка фотографија, информација, методолошких, али и идеолошких недоследности, што је могло да се исправи током времена.

Паралелно са неколико угледних дипломата и новинара из Србије и дијаспоре, и сама сам г. Ристићу, уреднику сајта, указивала на делове сајта Јована Бајфорда (донација The Bristish Academy) о немачком логору Сајмиште (НДХ), који би морао, ради стручне верификације, да се доврши (празна поглавља) те допуни релевантним чињеницама.

Г. Ристић, уз коректну комуникацију, није прихватио наше сугестије.

Већ неколико месеци, нажалост, сајт „Баштина ратника“ није доступан, што изазива непријатну стрепњу почетком 2012. године.

У телефонском разговору, службеница у Сектору за борачка питања, обавестила ме је да је сајт оборен и да не могу да га оспособе. Сви остали сајтови министарства (родна равноправност, смештај у дом, накнаде…) нормално функционишу.

Не прихватајући такво тумачење, љубазно сам се обратила ресорном министру, г. Расиму Љајићу. Једини прави одговор може да буде само постављање још садржајнијег сајта „Баштина ратника“.

То је најмање што може да се учини за наше претке, који су, бранећи Србију, остали на вечној стражи Цера, Кајмакчалана, Солуна, Крфа… То дугујемо стотинама хиљада Срба, Јевреја, Рома, покланих у Јасеновцу, Сиску, Загребу, Сарајеву, Кравицама, Јадовну, Дракулићима, Пребиловцима, Јастребарском, Метајни, Араду, Нежидеру, Јарку, Новом Саду...

Чињенице, статистике, попис становништва, мапе, јасно указују на последице геноцида и етноцида над Србима на Балкану у XX и XXI веку.

Да се не заборави, почнимо од сајта „Баштина ратника“.

П.С. Дејан Ристић именован је за в.д. управника Народне бибиотеке Србије.