U iščekivanju najnovije apokalipse

Za savremenog čoveka apokalipsa je postala sinonim kataklizmičnog događaja koji može da uništi život na zemlji, za smak sveta. Opasnost je smeštena izvan društva, u fizički svet nebeskih tela čije je kretanje povezano sa našim poimanjem vremena. Takvi događaji se periodično najavljuju i redovno izostaju, a najnoviji je zakazan za jedan dan u decembru 2013. godine i u vezi je sa astronomskim zbivanjem koje se zove ekliptičko poravnanje.

Ciklično sejanje straha

Ovakve najave seju strah kod lakovernih, ali su istovremeno korisna prilika da razmislimo o svojim egzistencijalnim strahovima od kojih je trenutno najajači onaj od gubitka zaposlenja. Istraživači javnog mišljenja istovremeno registruju pesimizam povezan sa ugroženim ekonomskim razvojem društva.

Strah od kraja vremena, kao sublimisani strah od smrti, pretvoren je u strah od kraja ekonomskog razvoja.

Za ovakva strahovanja već smo sistematski pripremljeni suptilniim apokaliptičkim sugestijama o opasnostima koje dolaze iz samog društva koje svojom brojnošću navodno ugrožava planetu. Globalističko zastrašivanje počinje okrivljavanjem čoveka za klimatske promene, a završava se konceptom „kraja istorije“. Da bi se kraj sprečio neodrživi razvoj mora postati održiv, što u krajnjem znači sve veće odricanje običnog čoveka zarad viših ciljeva planetarne održivosti.

Strah od kraja vremena, kao sublimisani strah od smrti, pretvoren je u strah od kraja ekonomskog razvoja. U praistoriji čovek nije bio siguran da li će i sutra sunce izaći iznad horizonta, u poljoprivrednim društvima postojao je strah od prestanka sunčevog kretanja, u industrijskom društvu dominira strah od smanjenja i gubitka izobilja. Ciklični nebeski događaji zamenjeni su cilusima ekonomskih narastanja i padova. Održivost sunčevog kretanja plaćala se kod Maja i Asteka živim ljudskim srcima, održivost ekonomskih ciklusa plaća se u savremenim društvima smanjenjem zarada i nezaposlenošću.

Ubojite strele prvog jahača apokalipse

Sasvim u duhu vremena, značenje apokalipse izvrglo se iz otkrovenja i spasenja u propast i smrt. Paganska cikličnost više ne zahteva ljudske žrtve, ali zahteva žrtve od ljudi. Opasnost za čoveka time nije umanjena, jer je njen materijalni izvor sa neba premešten na zemlju i među ljude, a to je zlokobni nagoveštaj buduće krivice nekih država i njenih ljudi. Mi smo tu budućnost već iskusili pod nazivima Plemeniti nakovanj i Milosrdni anđeo iza kojih je stajalala organizacija NATO.

Mi smo tu budućnost već iskusili pod nazivima Plemeniti nakovanj i Milosrdni anđeo iza kojih je stajalala organizacija NATO.Ovi događaji još uvek nisu apokalipsa, ali jesu njena umanjena slika i možda još više najava prvog jahača apakalipse koji nosi luk i strelu i jaše belog konja.

Ovi događaji još uvek nisu apokalipsa, ali jesu njena umanjena slika i možda još više najava prvog jahača apakalipse koji nosi luk i strelu i jaše belog konja. Svojom strelom već traži i pogađa svoje ciljne grupe. Političko spinovanje i televizijske reklame proždiru lakoverne žrtve. Njegovo ime je obmana, a njegova sredstva su savremeni mediji.[1]

Propaganda kojoj je bila izložena Srbija bila je žešća od bombardovanja, jer je potresne slike medijskog prenosa bombardovanja trebalo ublažiti i opravdati lažima, a žrtvama oduzeti ljudskost. Ovih dana o tom obmanjivanju javnosti sopstvene zemlje, u formi zabavnog štiva, možemo čitati u memaoarima Alistera Kembela, glavnog ratnog propagandiste Tonija Blera, prilagođenim za nastavak medijskog rata protiv Srbije.[2]

Relikte paganskog žrtvovanja ljudi, ratnih zarobljenika, Srba, nalazimo i ovde, samo što se pored srca sada uzimaju i drugi organi, umesto obrednih posuda koriste se rashladni kontejneri, a stepenasta piramida zamenjena je žutom kućom. Novac dobijen za žrtvene organe pokreće nove cikluse propagandnog opravdavanja otimačine i zločina.

Linearnost optimizma i nade

Ako pogledamo pozadinu aktuelnih laži, doći ćemo do skrivene istine. Judaizam i hrišćanstvo uveli su linerno poimanje vremena. Tok vremena je jednosmeran, smenjuju se epohe kao faze društvenog razvoja. Analitičari svetskog sistema, nasuprot globalistima, smatraju da se epoha kapitalizma koja traje posledih 500 godina nalazi pri svome kraju, u postindustrijskoj formi koju karakteriše iscrpljivanje profitnog rasta u sferi proizvodnje. Rast profita u proizvodnji realnih dobara postao je neodrživ, ali su proizvodnja, ekonomski i tehnološki razvoj i te kako održivi. U tome je srž tekuće obmane.

Profit se u aktuelnoj fazi finansijskog kapitalizma ostvaruje proizvodnjom i preprodajom finansijskih derivata, i upravo to destabilizuje ekonomski sistem i dodatno ugrožava realnu proizvodnju, kao i ekonomski razvoj nerazvijenih.

Rast profita u proizvodnji realnih dobara postao je neodrživ, ali su proizvodnja, ekonomski i tehnološki razvoj i te kako održivi. U tome je srž tekuće obmane.

Kapitalizam je doveo do strukturnih promena društva i one su, kao i vremenski tok, linearne, i ako kao pojedinci budemo pametni – ireverzibilne. Biblijska apokalipsa dogodiće se onda kada podlegnemo strelama prvog jahača apokalipse, tj. lažima vladajuće društvene nadklase koje vode u sveobuhvatni rat. Ovde su biblijska i naučna predviđanja u potpunom saglasju, kao što su obe paradigme saglasne da niko od ljudi ne može predvideti vremensku dinamiku, intenzitet i forme budućih zbivanja.

Dok u nama kao savremenim ljudima bude smisla i žudnje za istinom i pravdom, apokalipse neće biti, ni one astronomske koju predskazuju lažni proroci, ni one ekonomske kojom nas plaše zemaljski vladaoci.