"Realnost" nekad i sad

U eri modernih tehnologija sve je moguće, pa i to da kritičari nikada ne budu kritikovani, lažljivci da ne odgovaraju za laž, nenormalni da se ponose svojim ludilom. Baš tako! To je naša realnost. Čemu sve ovo?

Pitanje Kosova i Metohije, dobrim spinovanjem u javnosti, maksimalno je marginalizovano, a u prvi plan isplivavaju vesti koje smo do juče mogli da čitamo samo u „žutoj štampi“. Nekad i sad – a da se zaboravi ne sme, napraviću kraću retrospektivu i uporediti je sa sadašnjom situacijom.

Da se podsetimo reči sa mitinga „Kosovo je Srbija“ tadašnjeg opozicionara, a sadašnjeg predsednika Srbije:

„Tomislav Nikolić poručio je da će Srbija sačuvati svako svoje dete na Kosovu, svaki pedalj svoje teritorije, jer ne bude li Kosova neće biti ni Srbije. On je okupljenima obećao da se neće smiriti dok Kosovo ne bude pod kontrolom Srbije.“

Takođe, reči nije štedeo ni sadašnji prvi potpredsednik Vlade u intervjuu za Glas javnosti 2005. godine:

"Je l' jedina politika Koštunice, Tadića, Karića, ovoga ili onoga, to da vam na svako pitanje odgovore: pa to je realnost. Ako je to odgovor na svako pitanje, onda neka nađu šimpanzu iz zoološkog vrta, čuo sam da ima jedan dobar, koji će da nauči da drži olovku u ruci i potpisuje sve šta mu neko donosi uz uvek isto obrazloženje: pa to je realnost.“

Zatim je u svom stilu nastavio:

„Apsolutno tačno. Pustite Demaćijevu izjavu da biste narod u Srbiji plašili novim nasiljem kako suština nikada ne bi isplivala. A suština je to što je ključno pitanje KiM pitanje teritorije naše države. Drugo po važnosti je pitanje odnosa vlasti KiM i centralnih institucija vlasti u Beogradu. Treće je odnos necentralnih srpskih organa vlasti u odnosu vlasti autonomije na Kosovu. Tek četvrto je pitanje ljudskih prava i sloboda. A oni, naši iz državnog rukovodstva, svaki put hoće da kažu: ključno pitanje su vam ljudska prava i slobode, što će reći: sutra ako u Prištini kažu sve vam je obezbeđeno, sve vam je mirno, naši će reći: pa dobro, dobili smo sigurnost i bezbednost za naše građane na KiM, a teritorija nije važna, to je parče zemlje. E, to je suština njihove prevare. Svaki put se čak i lažni strah od nemira prenosi ne bi li se pitanje teritorije, iako ključna tema, sklonilo u stranu.".

Pa to je realnost - realnost je ponovo po građane Srbije surova. Ovako su govorili ljudi koji sada vode ovu našu napaćenu i osramoćenu zemlju. Ljudi koji se sada sastaju sa Jahjagom, koji podržavaju susrete Dačića sa šiptarskim teroristom i koji govore: „realnost na terenu je takva“. Tekst izgovaraju isti, isti onaj koji su kritikovali, ali ga ne potpisuju šimpanze iz zoološkog vrta već bivši kritičari. Realnost je čudo?! Čudo ili nešto drugo. Čudo u okvirima SAD i Brisela. Čudo u liku izdaje srpskih nacionalnih interesa!

Borba protiv korupcije sada je tema broj jedan onih koji po svaku cenu Makijavelističkim metodama žele apsolutnu vlast, ne prezaju ni od čega, pa ni od toga da sada one koje su najviše optuživali sada sa njima sarađuju, koaliciono i finansijski. Da ovo ne bude puka floskula, citiraću deo iz intervjua sadašnjeg prvog potpredsednika Vlade dat 9. 4. 2006. za list Dnevnik:

„Upozoravao sam sa skupštinske govornice predsednika vlade, ministre, policiju, da kriju kriminal od 600 miliona evra. Ubeđen sam da je Bogoljub Karić počinio najveći kriminal u istoriji Srbije. Čekam da vidim koliko je sudija Vrhovnog suda imao pod svojom kontrolom i da li će oni i sada nastaviti da rade za njega.“

Nakon Karića osvrnuo se i na svog sadašnjeg „prijatelja“:

„Svaki stručnjak bi vam rekao da je Mlađan Dinkić šizofrenik, da su u njemu dve ličnosti, da je potpuno raspolućen. Jedan Dinkić, taj ludi, koji je nažalost ministar finansija, tri meseca kažnjavao je poslanike Srbije uskraćivanjem plata. To je činio i s vojskom, a sada se okomio na sudije da ih posmenjuje, a onda postavi one koji mu budu odgovarali. Svi u državi ćute jer je Dinkić predstavnik grupacije u vladi bez koje vlada „pada“. Međutim, sve više me zabrinjava stanje Vojislava Koštunice, jer, jednom kada prihvatite ucenu tu nema kraja, sada mogu da mu rade šta god hoće.“

A onda je objasnio i spregu Srbija – EU:

„Srbija bi formalno pravno morala da kroz sve svoje organe pokaže saglasje o poštovanju međunarodnog prava i pokaže da je Kosovo njen sastavni deo. Moraju da prekinu razgovore „ispod žita“ sa EU o tome kako da nam otmu Kosovo", rekao je Vučić.

Ovako je sadašnji prvi potpredsednik Vlade govorio o Kosmetu, Evropskoj uniji, Bogoljubu Kariću, Mlađanu Dinkiću i Vojislavu Koštunici.

Situacija je vrlo jasna, za one koji žele da je vide, a ona govori da sadašnji režim na sve načine želi da nas ubedi da uspešno rešavaju istorijsko pitanje južne srpske pokrajine. Njihov plan, koji putem medija sa nacionalnom frekvencijom sprovode, govori o tome da se bore za, kako oni kažu, sever Kosova (Metohija i ostatak Kosmeta se više i ne spominju) i opštine koje su najbliže Srbiji (izgleda da su i granicu priznali). Njihov plan je da stvore neku vrstu distrikta, kao neuspeli primer Brčka, na severnom delu KiM, da priznaju ostatak Kosmeta kao šiptarsku tvorevinu, a da nam medijski to predstave kao uspeh i maksimum koji se mogao ostvariti – jer to je realnost na terenu.

Korupcija, afere aflatoksina, pokušaji atentata (al` za malo) i razni marketinški trikovi u službi režima imaju za cilj da se skrene pažanja sa dešavanja na teritoriji KiM. Svakodnevno imamo vest, koju mediji ne objavljuju – ili je objavljuju kao da se radi o dešavanjima u Tadžikistanu, da je neki Srbin povratnik ranjen od strane šiptarskog teroriste, bačena bomba u srpsko dvorište/naselje, ranjeni otac i sin, proterani i ubijani, a nedostatak lekova u domovima zdravlja južno od Ibra je redovna pojava. Srbi sa Kosmeta suočavaju se sa činjenicom da su jeftina roba kojom režim u Beogradu trguje zarad nekih datuma kojom će ispisati i javno propast Srbije.

Da li će uspeti u tome ostaje nam da vidimo i da se nadamo da narod ovoga puta ipak neće progutati laž i konačno shvatiti da je realnost samo reč u službi onih koji hoće da ih prevare i  ponize!