Ko to tamo peva?

Još 2005. godine, u svojoj knjizi Ko to priča o Evropi, pisala sam o tome da je Srbija već od 2000. godine, uz namensku i falsifikovanu priču o Evropi, krenula ne evropskim, nego vulgarno-američkim putem s kraja devetnaestog veka (gde je glavna slika sveta bila kako drugoga prevariti i ukrasti mu imovinu), dajući za to, u svojoj knjizi, konkretne dokaze i primere. Moralno pravo da ovako nešto pišem pribavio mi je sam život od skoro tri decenije u toj istoj Evropi koju često kritikujem, ali nikada ne zaboravim da pomenem ono što je u njoj dobro. Ukratko, naša otadžbina Srbija uzela je iz ovog dela sveta uglavnom sve ono što ne valja, sistematski izbegavajući ono što je bilo prihvatljivo i što je jedino i činilo razliku sređenih država naspram surovog tranzicionog kolonijalnog neoliberalnog haosa.

Zato ću ovde, bez teorije i velikog uvoda, samo skraćeno navesti neke najkarikaturalnije i najkonkretnije od tih primera.

Budući da se vlasti u Srbiji već dvadeset godina pozivaju na "Jevropu", hajde da, ukratko, vidimo na čemu se ovo zasniva i kako izgleda život u autentičnoj Evropi, koja ne zavisi od briselskih direktiva. Zatim, da vidimo kako sve to izgleda u tzv. "evropskoj Srbiji" koja nedopustivo žrtvuje deo svoje teritorije, ali pritom ne usvaja ništa evropsko.

Idemo redom:

1. Uprkos retkim bankarima idealistima, banke su svuda, bile i ostale, najveći indirektni pljačkaši i lopovi po definiciji, gotovo od 18.veka. U Srbiji one u toj drskosti, čak ni ruke ne kriju u rukavicama, nego drže rekord u džeparenju Igoovih Jadnika. Ali, za to je kriv sam domaćin, koji je umesto pružanja hrabrog otpora, ugostio monetarnog beskrupuloznog okupatora. Najočigledniji primer za ovo jeste činjenica da u Srbiji godišnja bankarska kamata iznosi od 17 do 20 posto, dok je ona u Evropi 2 posto.

2. U Srbiji radni spor između radnika i poslodavca traje, u proseku, od 4 do 10 godina, ili se, najčešće, nikada ne završi, za razliku od života oštećenog radnika koji ima svoj tužan kraj. U Francuskoj ovakav radni spor traje od nedelju do dve dana i uvek se presuđuje u korist radnika, čak i onda kada on nije u pravu (pod uslovom da je radio), prosto zato jer on uvek pretstavlja slabiju stranu.

Ako prosvetni radnik dobije otkaz u toku, a ne krajem školske godine, njega evropski prosvetni zakon štiti i poslodavac, mora da ga vrati na posao do kraja godine, ili da mu isplati rad za sve te mesece. U Srbiji i pored donetog zakona u tom pravcu, veliki deo, od tajkuna zavisnih sudija, presuđuje u korist bogatog i korumiranog poslodavca (nasuprot samom zakonu) i pritom, ne snosi nikakve posledice. Autor ovog teksta zna mnogo takvih primera, odnosno dokaza.

3. U Srbiji čovek koji nije vlasnik ni stana, a ni zemljišta, plaća državi "porez na građevinsko zemljište" koje nije njegovo, u zgradi u kojoj se nalazi stan koji nije njegov. Za ljude koji ničega nisu vlasnici, ni nekretnine, niti zemljišta, ovako nešto u Evropi, potpuno je nezamislivo.

4. U Srbiji je, zbog monopola koji drže partijski miljenici, hrana najmanje tri puta skuplja nego u evropskim zemljama (ovo važi za gotovo sve namirnice, a pogotovo za one najosnovnije), uz plate koje su do deset puta manje.

5. U Srbiji privatni lekar ne može da naplati lečenje za siromašnog pacijenta iz socijalnog osiguranja, a u Evropi on to može. Na taj način siromašni pacijent može da ode i kod privatnika ako smatra da ga ovaj bolje leči od nekog nametnutog lekara iz državne službe. Zato siromašni ljudi u Srbiji nemaju nikakav izbor.

6. U Srbiji na namirnicama koje se prodaju ne piše koliko veštačkih materija, emulgatora i konzervansa iste sadrže (E ...i sl.), a u Francuskoj je to obavezno navesti na svakom proizvodu koji ova supstanca poseduje i pored toga zalepiti crvenu putaču kao znak upozorenja. U protivnom se ide u zatvor.

7. U Srbiji su antene mobilne telefonije postavljene direktno nad glavama ljudi (primer glavne pošte pored Skupštine), dok u Francuskoj ove antene uopšte ne smeju da budu blizu ljudskog naselja.

8. U Srbiji su američki proizvodi na bazi GMO uvezeni i posađeni odmah posle 2000. godine (bivša ministarka je to nedavno javno priznala). U Francuskoj su GMO proizvodi i seme najstrože zabranjeni, a odgovorni za ovako nešto , dobijaju više godina robije.

9. U Srbiji se ljudima nude vakcine protiv gripa (nekoliko američkih političara su vlasnici akcija u ovom kapitalu ). U Francuskoj su većina samih lekara odbili da vakcinišu ljude protiv ptičjeg gripa ovim vakcinama, dok je država za to vreme besplatno delila homeopatske lekove, tipa "oscilokoksinum".

10. Lekovi iz grupe benzodijazepina (bensedin i sl.) u Srbiji se kupuju bez ograničenja i bez recepta, dok su u Francuskoj već više od 15 godina zabranjeni zbog jakih sekundarnih negativnih efekata pražnjenja, ili dozvoljeni isključivo uz strogu pratnju i nadzor lekara, najviše do nedelju dana upotrebe.

11. Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj vozači autobusa u toku noćne vožnje puše ne otvarajući prozor, uprkos zakonskoj zabrani, i niko ih zbog toga ne sankcioniše. Niko se, takođe, nije setio da im nabavi slušalice za slušanje muzike, kako umorne putnike noću ne bi tiranisali svojim izborom glasnog turbo ritma. Retki su oni koji su u tom smislu pažljiviji.

12. Srbija je jedina zemlja gde saobraćajna policija ili parking servis ne kažnjavaju tatine sinove u dobrim i skupim džipovima, ali svima drugima, siromašnijima, naplaćuju kazne.

13. Srbija je jedina zemlja gde televizija, kao što je tzv. "RTS" mora da se plaća dva puta, tj. duplo (preko kablovske naplate i preko tzv. pretplate) i pored toga što je u pitanju kanal kojim narod uglavnom nije zadovoljan i ne smatra ga uopšte javnim servisom, niti od opšteg značaja.

14. Srbija je jedina zemlja u Evropi gde izvesni privatni fakulteti (kao, recimo, "Megatrend") dele "počasne doktorate" političarima i ljudima koji nisu univerzitetska lica , ili univerzitetski zaslužna lica. U Evropi se to kažnjava sa nekoliko godina zatvora, jer kodeks Akademije ovakve radnje ne dozvoljava. Moguće je da neka izuzetna ličnost dobije "počasni doktorat" na nekom drugom fakultetu, ili u nekoj drugoj zemlji, ali samo pod uslovom da je ovo već bila univerzitetska ličnost i da je već posedovala naučni doktorat.

15. Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj ministar prosvete može da bira gde će da prima platu, da li u državnom aparatu, ili na nekom privatnom fakultetu. Ministar je svuda u Evropi državni službenik i on nema nikakav izbor, jer mora da deli sudbinu države za koju radi i kojoj služi. To znači da ako je neki ministar nestimulisan malom državnom platom, on može da bude plaćen kod privatnika, ali onda mora da napusti ministarsko državno mesto.

16. Srbija, kao nekadašnja socijalistička perjanica, danas je jedina zemlja u Evropi u kojoj penzioni fond čoveku bez obe noge ukida penzionu pomoć (slučaj koji se nedavno dogodio, vesti od 25. februara).

17. U Srbiji je narod nateran da plaća besmisleni i skupi BUS PLUS za potrebe privatne zarade nekolicine političkih aferista. Kada bi ovo barem bilo povezano sa boljim radom saobraćaja, još bi se to i moglo pravdati. Ali, umesto da idu na svaka tri minuta kako je to slučaj u evropskim zemljama, ili barem na svakih deset, u Srbiji se na autobuse i tramvaje, čeka nekada i po sat vremena. Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj vozač tramvaja, kada ga mrzi da vozi, stavi tablicu "u kvaru", a zatim pored vas protutnji kao zmaj. U Evropi se za ovako nešto odmah gubi posao i na to mesto se prima osoba bez posla, koja hoće da radi.

18. Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj javno preduzeće kao što je "INFOSTAN" može građanima da naplaćuje kamatu na kamatu, kao da je u pitanju banka. Takva besramna pljačka od strane javnih službi u Evropi je nedozvoljena. Napomenimo da je ovo do nedavno praktikovala i srpska elektrodistribucija.

19. Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj od uvođenja postoktobarske demokratije nijedan značajniji političar, niti partijski čovek nikada ni za šta nije odgovarao , čak ni kada bi sišao sa vlasti. Odnos prema takvim ljudima koji su svesno bivali paravan za lopove jeste: "o pokojniku sve najbolje", "nađimo jedinstvo bez osvete" i sl., tako da se stalno nameće veštačko "jedinstvo" političkih javnih lopova i njihovih žrtava. U Francuskoj je bivši predsednik Sarkozi u bekstvu (zbog krađa i rasipanja para) pred policijskim organima koji su mu zakucali na vrata čim je prestao da ga pokriva predesdnički imunitet.

Najzad, ovo je možda kraj, a možda i početak nabrajanja svih tih konkretnih dokaza, odnosno spiska političkih laži i našeg opšteg narodnog ropstva, koje čak ni ne zavisi od razvijenosti privrede, nego isključivo od organizacije i dobre volje, odnosno od savesti i svesti ljudi.

Zato molim sve one koji se sete još nekog ovakvog "evropskog" lika Stradije, da dodaju svoj prilog i životno svedočenje ovom tekstu opomene.

Neka to učine što pre, pre nego što gora ozeleni, i pre nego što procvetaju novi pupoljci "srpskog proleća".