Ko je Skot, a ko ološ u Srbiji ili može biti samo jedan

Nema sigurnijeg načina da budete uspešan rukovodilac, i da doprinesete razvoju i napretku svoje organizacije (bez obzira da li je privatna ili državna), i na kraju krajeva i uspehu i razvoju svoje sopstvene države, od toga da u nju uvek dovodite i zapošljavate, one koji moraju obavezno da ispunjavaju pre svega jedan osnovni kriterijum: a to je da moraju da budu bolji od vas, kao rukovodioca!

Da, dragi moji, dovodite u vašu organizaciju uvek bolje od sebe, i nema glava da vas boli! Uz neophodno negovanje javnog iznošenja mišljenja i kulture dijaloga, uz neprestanu razmenu ideja i stvaranja atomsefere viteški zdravog i sportskog takmičarskog duh, stvoriće se, "sama od sebe", organizacija koja će moći da odgovori adekvatno na svaki izazov. Naravno, podrazumeva se, da je i sam rukovodilac takve budućeuspešne  organizacije, morao biti izabran po tim istim kriterijumima, odnosno, da je obrazovan, stručan, inteligentan i da je svoju sposobnost već dokazao na predhodnim nižim pozicijama, na kojima je stekao neophodno iskustvo. I sam sam se u životu vodio takvim jasnim i prostim kriterijumom, i nedvosmisleno se uverio, da je to zaista jedini pravi recept za siguran uspeh, bilo privatne organizacije, bilo državne institucije: primati inteligentnije, obrazovanije, stručnije i sposobnije od sebe (kao rukovodioca), ili makar bolje u većini od onih nabrojanih kriterijuma.

Ali, kako onda zadržati monopol na upravljanje, kako zadržati poluge "vlasti", kako onda zadržati rukovodeće mesto, ako sami stvarate sebi konkurenciju, jaču od vas samih? Ali, zar bi to uopšte trebalo da bude pitanje, ako vam je uopšte i iskreno, glavni cilj: uspešnost, razvoj i napredak same organizacije ? Zar suština i nije samo u tome: u neprestanom napretku i razvoju same organizacije, i podizanju njene sposobnosti da se uspešno nosi sa svakom mogućom konkurencijom na današnjem "sveprisutnom i opštem" tržištu ideja, nauke, robe, pronalazaka, tehnologije itd.?

I tako, dolazimo do onoga što treba da bude suština ovog teksta, a to su kriterijumi, na osnovu kojih se danas u Srbiji postavljaju najviši politički rukovodioci, iliti čelni ljudi, najvažnijih institucija države Srbije?

Postavljaju se ljudi, bez ikakavih kriterijuma, ljudi bez ikakvih kvalifikacija, ljudi bez ikakvih pozitivnih rezultata na svojim predhodnim pozicijama, ljudi bez ikakvog predhodnog iskustva, ljudi sumljive inteligencije, sumnjive kulture, sumnjivog morala i vaspitanja, bolje reći - ljudi bez posedovanja ikakve kulture, pa čak i one opšte, ili makar poslovne! A kako smo uopšte došli do takve situacije? Čini mi se, veoma prosto!

Ako sami rukovodilac,  ne poseduje one, na početku nabrojane kvalitete, onda on ne posedujeneophodni "merni uređaj - merilo" (čovek je mera svih stvari), na osnovu kojih može da traži, da neko bude bolji od njega! I šta  mu onda drugo preostaje, nego da mu kriterijumi nekog budućeg kandidata za visoku političku poziciju - budu krajnje uopšteni, smešni, površni - tipa otprilike ovakvog: "on je vredan, posvećen čovek, odan svojoj državi,...a pored toga je i bez ikakve je funkcije već godinu i po"! Neverovatno, zar ne! Što je najgore od svega, to je izgovoreno sa trenutno najviše pozicije u ovoj zemlji (ne "najviše" zato što je  u pitanju veoma visok čovek)!

Zašto su ovi kriterijumi, po mišljenju moje malenkosti,  krajnje sumnjivi, da ne kažem nikakvi!?

Pa zato što ne poseduju onu dozu univerzalnosti, kao što ih poseduju  "moji" kriterijumi, koje sam naveo na samom početku teksta( sećate se: da se prima onaj koji je bolji od rukovodioca koji ga upošljava, odnosno svog predhodnika, odnosno da je kandidat inteligentniji, obrazovaniji, sposobniji i iskusniji, ili bar nešto od toga)!

Zamislite, da neko za budućeg direktora neke Toplane, iznese kao njegove ključne kvalitete" sledeće osobine: "on je pravi čovek za tu poziciju jer je vredan, posvećen i odan svojoj državi, pa onda još doda, "..a i bez ikakve je funckije već godinu i po dana...jadničak"!

Zamislite, da neko (na primer čovek na trenutno najvišoj pozicije u zemlji) bira hirurga da mu hitno i neodložno operiše nekog njemu dragog: hoće li tražiti "vrednog, posvećenog i odanog državi Srbiji" ili će tržaiti iskusnog (sa "" rezultatima iza sebe!), obrazovanog, inteligentnog i sposobnog? Da li će mu pri izboru smetati ako je taj i takav hirurg član opozicione stranke? Ili će možda tražiti da mu voljenu osobu operiše njegov stranački poslušnik, "koji je vredan, posvećen i odan državi Srbiji"?

Zamislite, da neki privatnik - vlasnik, treba da primi u svoju sopstvenu kompaniju čoveka u sam vrh menadžmenta, i da se pri izboru rukovodi kriterijumima "vredan, posvećen i odan državi Srbiji...a i nije na funckiji već godinu i po dana"!!!

Naravno, da to ne možete čak ni da zamislite, a da vam ne izazove osmeh na licu! I to samo iz jednog jedinog, i to veoma prostog i površnog razloga: zato što to uopšte i nisu nikakvi kriterijumi, već samo šuplja i smešna priča, koja više govori o kvalitetima onome koji je izgovara, nego o onome na koga se odnosi!

Ili, zamislite, sledeću situaciju: onaj ko se nalazi na vrlo odgovornoj rukovodećoj, i nesumljivo političkoj poziciji (jer ga na tu poziciju postavlja skupština najvećeg grada u Srbiji), na kraju svog mandata izgovori sledeću rečenicu: "Žao mi je, nisam se snašao u politici"! Čoveče, pa u čemu si se onda snašao, ako se niši snašao na pre svega "političkoj" funkciji na koju si postavljen i na kojoj si se i nalazio svih ovih godina!? Pa sad si se setio da to kažeš?! Ako se nisi snašao u politici, zašto nisi odmah dao ostavku na tu poziciju, i prepustio mesto nekom drugom? Možda samo zato što - iako se nisi snašao u politici, izgleda da si se odlično snašao u mitu i korupciji, privatnom biznisu, i drugim nepodopštinama i privilegijama koje si imao?

I onda danas imamo situaciju, da umesto da javno raspravljamo o tome, koji bi od više kandidata bio bolji za neku čelnu rukovodeću poziciju u nekoj od najvažnijih institucija Srbije, onaj ko je i sam, bez ikakvih predhodnih jasnih kriterijuma, dospeo do najviših pozicija u Srbiji (bez ocene predhodnog iskustva, sposobnosti, obrazovanja, kao i vrhunskihrezultata predhodnog rada u karijeri), ne nalazi drugačiji način da bira najviše rukovodice, od onih jedinih kriterijuma koje poznaje u svom "patriotskom životu", i koje jedino i uspeva da definiše i iznese, i to na jedvite jade, a sa kojima se i sam jedino do sada i sretao u svom "radu" (a nigde nije ni radio!), a to su"vredan, posvećen, odan...a i nema funckiju već godinu i po dana"! Bože, spasi nas do ovakvih ljudi - imaj milosti makar malo"!

I onda, zar je čudno, da po istim kriterijumima, imate za čelne ljude državnih institucija i preduzeća i organa: vlasnike pečenjara, vlasnike kupljenih diploma, vlasnike izmišljenih biografija, vlasnike završenih "stranih" kurseva, a ustvari vlasnike samo stranačkih knjižica, koji pri tom tako nesposobni treba da nas sve vode uspešno, ka "svetloj" budućnosti"! 

Da, premijeru i predsedniče, verovao bih ti, i podržavao te na svakom koraku, u svakoj prilici i na svakom mestu, kada bih video samo negde i nekada, makar iskrene pokušaje, kada bih video i prepoznao makar dobru nameru, da se u jačanje i upravljanje države, uključuju zaista svi oni najkvalitetniji (kao kada birate hirurga za svoje voljene) koje ova zemlja danas ima, bez obzira na stranačku pripadnost! A ima li ste tu istorijsku priliku, da pokažete kako treba i kako mora da se radi, akos e želi dobro svom anrodu i zemlji! Ali avaj! Umesto toga, državu uglavnom vode stranačke kreature, sponzori i nesposobnjakovići, u mnogo čemu oni isti, pa čak i gori, od rukovodilaca postavljenih odsvih onih mnogobrojnih predhodnih nosioca vlasti!

Da bude odmah jasno: rodonačelnici ovakvog današnjeg katastrofalnog stanja u Srbiji, se nalaze u svim predhodnim vlastima u Srbiji, a naročito onoj poslednjoj garnituri, koja je vladale neposredno pre ove sada! Današnji DS, pa još sa onakvim predsednikom (čije ime neću ni da napišem - jer sam veoma gadljiv), uz onog bivšeg "visokog funkcionera UN-a - koji je pomislio da mu je to dovoljno da bude vođa svetskih Srbalja", kao i sam Saša Janković (vođa pokreta SAMO MLAKO), ne spadaju u one koji mogu Srbiji u budućem vremenu, da donesu ikakvu promenu nabolje, jer su se na vlasti isto ponašale, kao i današlji tantuzi!

PS.

Kad u Srbiji, neki Skot (pa makar bio i američki ambasador!) nazove ološem, one novine, onog vlasnika i urednika - koji godinama izmišlja, laže, vređa, psuje, narušava ljudsko dostojanstvo i prava, upotrebljava pogrdne i skaradne reči (na primer: obaveštava nas na naslovnoj strani svojih novina - i to ogromnim slovima - da premijer Srbije ima "muda") - onda odmah reaguje današnjiprvi čovek Srbije (u svim kategorijama - od premijera do predsednika) i sam priznaje,  da je koristi tu istu reč ( i pri tome LAŽE, jer postoje snimci gde tako naziva sve svoje nesitomišljenike), sa tom razlikom da nam on "potanko" objašnjava (jer laže): "Rekao sam to samo za list "Tabloid", za kriminalce koji nemaju veze sa novinarstvom, i imaju bitno smanjenu uračunljivost"!

U današnjoj Srbiji, samo "jedan" čovek, "zna" ko je kriminalac (a da pri tom taj kriminalac nije ni u zatvoru), samo "jedan" čovek zna i ko nema veze sa novinarstvom, i taj isti "jedan jedini" čovek, znai ko ima smanjenu uračunljivost (iako nije specijalisti medicine rada!).

I tako, kada Skot, kaže za nekog u Srbiji, da je ološ (i što je još najvažnije, to je prvi put da je neki ambasador SAD u Srbiji rekao istinu u poslednjih četvrt veka!), a pri tome je citirao rečnik premijera-predsednika Srbije, onda ga sam premijer napadne da se tako ne može govoriti o najčitanijim novinama u Srbiji!  Od kada je čitanost nečega, kljige ili novina, svejedno, u isto vreme i ključno dokaz nečijeg kvaliteta! Hm, možda je  gledanost pornografskih filmova ogromna, jel to po vama i dokaz kvaliteta tih filmova!?

Pouka za kraj

Zbog naslova, koje tabloidi u Srbiji često koriste, i stavljaju na svoju naslovnu stranu, sve sam više ubeđen da bi trebali da se obavezno pakuju u crnu foliju, i tako zaštite građane Srbije od svog "sadržaja", koji narušava sve moralne normative društva, ali i etičke i estetske kriterijume, čak i one najšire shvaćeno! Dakle, nisam "lažni" puritanac niti verski fanatik i fundametalista (pogotovu ne onakvi kakvi su bili nekadašnji radikali, a današnji neoradikali.)

Pitam se, ovako javno, da li bi dobar početak i pravac ozdrvaljenja društva možda bio, pokretanje "akcije", svakodnevnog polivanja svih tabloida vodom (kupiš flašu vode na trfici, kreneš da je piješ, i onako "nespretan" kakvog te Bog dao, slučajno poliješ vodu po svim tabloidima, izvineš se prodavačici i odeš - ko će da kupi mokre novine!), na kioscima širom Srbije, dok ih ne nateramo ili da promene rečnik i pisanje, ili dok ne počnu da se "pakuju" u crnu foliju, kao i svako đubre, opasno po zdravlje naroda! Ujedno pitam ugledne advokate, kako bi se takvo delo ili čin mogli okvalifikovati?,