Da li je AP Vojvodina "politički otcepljena"?

Rezultati izbora, a posebno odluka Ustavnog suda Srbije o neustavnosti zakona o nadležostima AP Vojvodine, ustalasali su političku scenu Srbije po pitanju njene severne pokrajine. Kao jedna od posledica, postala je učestala klasa izjava čijim prototipom možemo proglasiti deo nedavno objavljenog teksta Radivoja Cvetićanina u dnevnom listu Danas: „Vojvodina je praktično politički otcepljena. Nije glasala za ovaj ustav Srbije, nije glasala za sadašnjeg predsednika države, nije glasala za ovu vladu“[1]. Čini mi se da je teza koju ova izjava formuliše vrlo brzo stekla popularnost, kako kod onih koji podeljenost priželjkuju, tako i kod onih koji je se plaše. Sa tom izjavom se moglo susresti u novinama, na internetu[2] i u razgovorima. Kao prirodno postavlja se pitanje: koliko je ta izjava tačna? Među mnogim ljudima koje poznajem, a posebno onima koji žive van AP Vojvodine, izgleda da se raširilo mišljenje da je ta izjava poprilično tačna. Nije ni čudno, kada živimo u vremenu kada je u pravu onaj ko je glasniji. Sva sreća, pa je ovu tvrdnju relativno lako proveriti, jer postoje detaljni zapisi o glasanjima na teritoriji AP Vojvodine u proteklih desetak godina. U tekstu koji sledi, analizirano je kolika je na prostoru AP Vojvodine podrška Ustavu, predsedniku i političkim strankama. Biće pokazano da je stanje stvari daleko složenije, a istinitnost pomenute izjave sasvim mala.

Interesantno je najpre utvrditi kolika je zapravo podrška Ustavu na prostoru AP Vojvodine. Važno je prisetiti se da je potvrđivanje Ustava na referendumu 2006. podrazumevalo da više od polovine celog biračkog tela glasa za njega. Ovo je bitno drugačije od ostalih vrsta narodnog glasanja. To znači da kada se kaže da je za Ustav glasalo 53,04% građana (koliko je upravo glasalo za sadašnji ustav[3], misli se ne na procenat od izašlih na referendum, nego na procenat od ukupnog glasačkog tela. Sa druge strane, kada se kaže da je Tadić osvojio 50,31% glasova na ponovljenom glasanju za predsednika Srbije 2008.[4] misli se na procenat od izašlih na izbore. Ako pogledamo procente u kojima su rezultati izraženi, dobijamo da je razlika u poverenju Tadiću 2008. i ustavu 2006. svega 2,73%, ali to je pogrešno tumačenje, jer je na ustavnom referendumu za Ustav glasalo 3.521.724 birača, a za Borisa Tadića na predsedničkim izborima 2008. glasalo je 2.304.467 birača, što čini razliku od čak 1.217.257 glasova. Razlika je, dakle, daleko veća. Zato je važno da se na pravilan način sagleda podrška Ustavu na teritoriji AP Vojvodine.

Procenat naroda koji je u AP Vojvodini glasao za Ustav je 43,93%. Ako bismo zamislili da je umesto ustavnog referenduma održano predsedničko glasanje, zanimljivo bi bilo oceniti koliki procenat glasova bi Ustav kao predsednički kandidat dobio. Pošto se procenat na predsedničkim (i parlamentarnim) izborima izražava u odnosu na izlaznost, potrebno je da procenimo taj broj. Sa jedne strane ne možemo koristi izlaznost na samom referendumu, jer je referendumsko pitanje bilo za ili protiv, i ako je neko protiv bilo je dovoljno da ne izađe na referendum, a sa druge strane je jasno da nema smisla pretpostavljati stoprocentnu izlaznost. Kao opravdana deluje pretpostavka da bi na ustavni referendum, u slučaju da ima formu kao i predsednički izbori, izašlo otprilike isto onoliko ljudi koliko inače izlazi na izbore. Izlaznost na izbore u AP Vojvodini na parlamentarnim izborima 2007, 2008. i 2012. bila je redom: 61,69%, 61,71% i 58,31%[5]. Za osnovu ćemo odabrati najveću izlaznost, onu iz 2007. Da bismo uračunali važnost predmeta glasanja, kao i činjenicu da se ustavni referendum održava dva dana, povećaćemo izlaznost za oko 8%, to jest zaokružiti je na 70%. Na kraju, pretpostavljamo da su svi koji su za Ustav izašli na izbore 2006., to jest da bi svi ostali glasovi u ovom misaonom eksperimentu bili protiv Ustava. Uzimajući sve rečeno u obzir, dobijamo da bi Ustav kao predsednički kandidat na teritoriji AP Vojvodine dobio oko 63% (43,93 / 70) glasova - što je zaista mnogo. Toliku podršku jedna stranka ili ličnost nije imala ni na jednim izborima u AP Vojvodini, a ni u celoj Srbiji, bar od 2001. Ali, ne samo u Srbiji - posebno je zanimljivo da je u poređenju sa ustavima drugih zemalja, prethodni ustav bio vrlo strog po pitanju menjanja ustava, i da u velikom broju zemalja (a i u Srbiji, po sadašnjem ustavu) na ustavnom referendumu je za potvrđivanje dovoljna prosta većina od izašlih glasača[6] (a često ta izlaznost je jedva 50%). To znači da bi u mnogim drugim zemljama, kao što su jedna Francuska i Italija, ovakva podrška ustavnim promenama, merena na teritoriji AP Vojvodine, bila više nego dovoljna.

Radi još boljeg sagledavanja rezultata ustavnog referenduma, možemo ih izraziti i u apsolutnim brojevima. Republička izborna komisija rezultate ustavnog referenduma na svojoj internet stranici daje samo u procentima, tako da je za broj upisanih birača na terotoriji AP Vojvodine uzet podatak iz 2008. godine[7] (u celoj Srbiji broj glasača se od 2006. do 2008. povećao za oko 70.000, što je za ovu računicu zanemarljivo). Od 1.721.345 glasača u AP Vojvodini, 43,93% je oko 750.000. Poređenja radi, Boris Tadić je 2008. (dakle, u vreme najveće podrške) u AP Vojvodini u drugom krugu osvojio 668.074 glasova, dok je Demokratska stranka na izborima za pokrajinsku skupštinu 2008. dobila 354.198 glasova[8].

Iz svega priloženog može se zaključiti da Ustav ipak ima popriličnu podršku u AP Vojvodini. Naravno, ovakava interpretacija rezultata referenduma o Ustavu je možda previše smela, ali ovako sagledani rezultati svakako veoma slabe tezu da „Vojvodina nije glasala za Ustav“.

Posebno je problematičan zaključak o „političkom otcepljenju“ koja se oslanja na teze da „Vojvodina nije glasala za ovaj ustav Srbije“ i „nije glasala za sadašnjeg predsednika Srbije“. Pri takvom zaključivanju prirodno se nameće pitanje da li je onda i Srem „politički otcepljen“ od ostatka AP Vojvodine, pošto Srem jeste „glasao za ovaj ustav Srbije“? Da li su Kovin, Opovo, Pančevo, Kula, Bačka Palanka, Žabalj, Sremski Karlovci, Titel, Vrbas, Inđija, Irig, Ruma, Sremska Mitrovica i Stara Pazova, isto tako „politički otcepljeni“ jer su glasali za sadašnjeg predsednika Srbije, Tomislava Nikolića[9]? Ovakva pitanja ukazuju na besmisao tvrdnji o „političkom otcepljenju“.

Analiza tvrdnje da AP Vojvodina „nije glasala za ovu vladu“ Srbije malo je složenija. Biće sprovedene dve analize. Prvo će biti sagledano kako bi izgledao parlament Srbije da su glasali samo građani koji prebivališe imaju na teritoriji AP Vojvodine. Ta analiza nije dovoljna, jer na pokrajinskom nivou ne učestvuju iste stranke kao i na republičkom. Zbog toga će biti analizirani i rezultati izbora za skupštinu AP Vojvodine.

Pristupimo pravljenju imaginarnog parlamenta tako što ćemo ga sastaviti po istim pravilima kao i paralement Srbije, ali samo na osnovu glasova sa područja AP Vojvodine. Prebrojane glasove za poslanike u skupštini Srbije na području AP Vojvodine možemo naći na Internet stranici RIK-a[10]. Ne zaboravljajući da je 5% glasova minimum za ulazak u parlament (osim za stranke nacionalnih manjina), na osnovu podataka dobija se sledeći sastav imaginarnog parlamenta (kompletne izborne liste označene su imenima najvećih stranaka):

74  DS

64  SNS

34 SPS

22 LDP

19 SVM

18 SRS

17 DSS

2  NOPO

U ovom imaginarnom parlamentu stranke iz sadašnje vladajuće koalicije nemaju većinu (URS, recimo, nema poslanika), ali govoriti o „političkoj otcepljenosti“ je ipak previše. Zaista je teško proceniti ko bi u ovakvom parlamentu sastavio vladu, ali moja lična procena je da to ne bi bio blok oko Demokratske stranke.

Analizirajmo sada rezultate izbora za skupštinu AP Vojvodine. Najpre treba imati u vidu činjenicu da su izbori za skupštinu AP Vojvodine drugačiji nego izbori za skupštinu Srbije[11]. Evo kratkog podsećanja. Skupština AP Vojvodine ima 120 poslanika. Polovina poslanika se bira na isti način kao i svi poslanici srpskog parlamenta, što znači da se glasa za stranačku listu poslanika, a onda se poslanički mandati dodeljuju strankama proporcionalno dobijenim glasovima, što opravdava naziv „proporcionalni izborni sistem“. Druga polovina poslanika pokrajinske skupštine bira se po „većinskom izbornom sistemu“, što znači da se bira po jedan poslanik iz svake izborne jedinice koji treba da dobije većinu glasova u toj jedinici. U tu svrhu cela teritorija AP Vojvodine je podeljena na 60 izbornih jedinica. Izbor poslanika u određenoj izbornoj jedinici se odvija slično predsedničkim izborima u Srbiji, što podrazumeva drugi izborni krug ukoliko nijedan kandidat ne osvoji više od polovine glasova birača izašlih na izbore u toj izbornoj jedinici. Način izbora poslanika u pokrajinsku skupštinu je verovatno poznat većini glasača u AP Vojvodini, ali je dobro da ga znaju i ostali građani Srbije zarad dobrog razumevanja kako je volja naroda predstavljena u skupštni AP Vojvodine. Osnovna posledica razlike u izbornim sistemima na republičkom i pokrajinskom nivou, je u tome što se rezultati ne mogu direktno porediti. Iz činjenice da Demokratska stranka ima 58 poslanika u skupštini AP Vojvodine[12], ne može se izvesti zaključak da ona ima poverenje oko 48%(58/120) glasača, na isti način kao kada bi zaključili da ima poverenje 48% građana Srbije, jer recimo ima 108 poslanika u srpskoj skupštini. Namera ovog teksta nije da se upušta u raspravu da li je takav način izbora dobar ili ne[13] (iako smatram da nije dobro da izborni sistem u pokrajini i rapublici bude toliko različit), već samo da ukaže na te važne razlike. Da je izbor poslanika u skupštinu Srbije sličan ovom u AP Vojvodini, možda bi slika republičkog parlamenta bila daleko drugačija, i možda bi Demokratska stranka i dalje bila na vlasti (i opet ne bi bilo govora o „političkog podeljenosti“). No, za potrebe ove analize dovoljno je posmatrati obrnut slučaj, te će biti analizirani samo rezultati glasanja za skupštinu AP Vojvodine po proporcionalnom sistemu. Raspodela tih 60 poslaničkih mandata izgleda ovako[14]:

16 DS

14  SNS

9  SPS

8  LSV

5  SRS

4 SVM

4  DSS

Šta bi bilo, kad bi bilo - teško je reći. Međutim, opet je očevidno da su tvrdnje o nekakvoj „političkoj otcepljenosti“ daleko od osnovanih. Ako nije glasala za ovu vladu Srbije, da li je možda AP Vojvodina glasala za vladu SNS-SPS-SRS-DSS? Da li bi i u ovakvoj postavci stvari Demokratska stranka odbila da napravi koaliciju sa SPS-om na pokrajinskom nivou?

Kad se već bavimo razmatranjem izbornih rezultata za pokrajinsku skupštinu, može biti zanimljivo pozabaviti se kratko i mitom o „sjajnom izbornom uspehu“ Demokratske stranke u AP Vojvodini. Iako je lista DS i ovog puta dobila najviše glasova za pokrajinsku skupštinu, jasno je uočljiv ogroman pad podrške: 2008. osvojili su 35% glasova, odnosno 354.198 glasova, a 2012. 21% glasova, što je u apsoltnim brojkama 212,189 glasova[15]. Blago veći rejting DS-a u AP Vojvodini u odnosu na ostatak Srbije se, kao što vidimo, preuveličava, verovatno najviše zarad upotrebe u unutarstranačkim previranjima i ublažavanja poraza na republičkom nivou.

Na osnovu podataka o proteklim izborima i ustavnom referendumu, u ovom tekstu pokazano je da:

- Sadašnji ustav ima vrlo značajnu podršku u AP Vojvodini

- Političke razlike postoje unutar same AP Vojvodine

- Političko opredeljenje naroda u AP Vojvodini nije mnogo različito od političkog opredelenja naroda u celoj Srbiji (jedino različit izborni sistem za pokrajinsku skupštinu čini da ta razlika izgleda veće)

Iz ovoga se može zaključiti da izjave koja je bila povod za ovaj tekst, stvara jednu lažnu političku sliku o narodnoj podršci takvom političkom delovanju. U pitanju nisu beznačajni politički stavovi, već vrlo oštro suprotstavljanje državnom poretku, što pomenutu izjavu čini još problematičnijom. Sve ovo je samo još jedan dokaz da se već duže vreme volja građana u AP Vojvodini izvrće i ne poštuje. To je važna činjenica koje moramo biti svi svesni, i mi u AP Vojvodini, ali i ostali građani Srbije, koji ponekad olako poveruju u ovakve izvrnute slike stvarnosti.