Све у свему, за Запад, када српске мањине у дијаспори траже своја права, онда је то барбарство. А када мањине у Србији желе да се еманципирају (на примјер, мађарске, муслиманске, албанске, а сутра можда румуњске и бугарске), онда је то њихово „демократско“  и „људско“ право.

Тема прикључења Евроазији и новој историји, није дакле тема само за Србију, већ је питање опстанка и за 28, пардон 27 земаља које чине ЕУ. Кључни играч нове историје, светски катехон, јесте Русија. Русија се данас све више руководи православним моралним начелима и правилима привређивања

Што се тиче покушаја блокаде Руских олимпијаца ове године, они су фасични и смешни на више нивоа. Пре свега, Руска Федерација није исто што и СР Југославија. Не само због тога што је Русија светска економска и војна сила, него и због тога што је Русија и међународна спортска сила.

 Да се уозбиљимо и запитамо: а где то код нас има патриотизма? Да ли га има у спољној политици која нам редовно преноси шамарчине из Брисела, Вашингтона, Загреба, Сарајева  или Приштине?

Читаоци Политике нису имали прилике да прочитају ове изузетно значајне рећи које су изречене на скупу одржаном у САНУ поводом 75 годишњице од оснивања логора Јасеновац. Али зато је политичком деловању великог помиритеља Муарема Зукорлића посвећено пола странице.

Хајде да видимо, зашто садашњи „европски пут“ значи истовремено и распад Србије. У овом часу, европским србомрсцима је највише стало да Србија кроз одговарајућа Поглавља фактички и бесповратно призна самопрокламирану Републику Косова.

Банкарски систем је намјерно уништен. Најјаче су стране банке које све профите преносе у своје матичне земље. Одлив "мозгова" се наставља а они који остају морају се проституирати да би могли преживјети. Незапосленост је на нивоу од преко 30%.

Пре сто година, Краљевина Србија била је претесна за оно што су њени одговорни, образовани и родољубиви грађани доживљавали као „отачаство“ – данашњим грађанима као и да је ова, авнојевска Србија превелика.

Да подвучем жао ми је невиних жртава и тероризам је нешто најгоре што се једној цивилизацији може догодити, али се у најмању руку не слажем са селективном солидарношћу са жртвама тероризма.

Посматрање Србије као екстензије Русије свакако је у последња два   века утицало на став западних сила по питању изласка Србије на море. Овде се не ради о инхерентно анти-српском ставу, него је та позиција условљена западном перцепцијом српске политике.