Након свих могућих проблема које Србија већ сада има и превише, што на међународном, што на унутрашњем плану, са правом се поставља питање да ли су последњи протести пољопривредника искључиво одраз социјалних и економских недаћа, или се ту може наћи простор и за нека друга тумачења.

Основни економски проблем српског друштва лежи у катастрофалном стању српске привреде која је потпуно разорена пљачкашком приватизацијом и уништавањем домаћих предузећа и домаћих финансијских институција.

Русија је осим реалних терористичких аката морала да се суочава и са таласом претњи које су представљале лажне дојаве о бомбама, тако да увек постоји могућност да уследе и прави напади. 

У два глобална конфликта у 20. веку били смо савезници. Никада нећемо заборавити да је Русија у Први светски рат ушла због агресије Аустро-Угарске на Србију.. Наредне јесени, наша изнурена војска била је приморана на повлачење ка Јонском мору преко Албаније.

Јасно је да се не може очекивати ништа добро од владе која је својевремено проглашавала светску економску кризу за развојну шансу Србије, а сада исту користи као изговор за све своје промашаје. Као и све досадашње, она продаје бајку о рају на замљи, када Србија буде примљена у ЕУ чланство.

Дакле, мање емоција када је реч о Европи, а више конструктивног приступа, наравно уз пуно поштовање свих наших државних и политичких обавеза, укључујући, наравно, и оне уставне.

Коме царству се добар део српског етноколектива приволео у новонасталим војно-политичким околностима након пада Берлинског зида, показао је и доказао 2008. када је читавих 40% етно-Срба из остатака Србије гласало за бриселско „златно теле“.

Очигледно је да је радикална промена политичког система ургентна, али се она одлаже већ готово десет година, јер би њено спровођење довело до разбијања партијских монопола, успостављене владавине партитократије и формираних економско-политичких центара моћи.

Сасвим је логично да грађани који су искусили оба економска система тврде да им је било боље у социјалистичком. Њима је заиста било боље у том систему, јер је његов смисао био економска и социјална сигурност најширег слоја грађана, и тако је и било.

Хоће ли остати тешко бити Србин и у 21. веку? Хоће, исто колико и у претходним вековима! Али, колико је тешко, још више је величанствено и практично, јер је у Српству садржана сва наша историјска величина и начин опстанка. Узвишена лепота наше историје, већ и конкретна практична димензија организације друштвеног живота.