Tajni pregovori Vučića i Tačija - politika "dila"

„Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uzornog političara” rekao mi je nedavno u Parizu bivši savetnik Ibera Vedrina, francuskog ministra spoljnih poslova u vladi Lionela Žospena.

 „Zmija” je ratno ime Hašima Tačija, u vreme dok je bio lider OVK, a Vedrin je bio ministar od 1997. do 2002. godine, u vreme Rambujea i napada NATO-a na Jugoslaviju. Kada je Žak Širak ponovo izabran 2002. godine, Žospena je zamenio Dominik de Vilepen koji se usprotivio ratu u Iraku.

Vedrinov savetnik kaže da je na ideju da stupe u kontakt sa Tačijem i predstavnicima OVK došao kada je video fotografiju Ričarda Holbruka, američkog diplomatskog izaslanika za Balkan, iz juna 1998. godine, kako sedi sa pripadnicima OVK.

 „Otišao sam kod Vedrina i rekao mu da Amerikanci pričaju sa njima a mi ne smemo i da to mora da se promeni”, kaže mi bivši diplomata.

U tu svrhu je, objašnjava, poslao Arnoa Danžana, mladog francuskog obaveštajca, da stupi u kontakt sa Tačijem. Danžan ne samo što je stupio u kontakt sa Tačijem, već se sa njim i zbližio. U međuvremenu je obavljao mnoge tajne i javne misije na Balkanu, a od 2009. godine je u Evropskom parlamentu, gde predsedava Pododborom za bezbednost i odbranu pri Odboru za spoljnu politiku.

Na sastanku predsednika Aleksandra Vučića i njegovog francuskog kolege Emanuela Makrona, u okviru zvanične posete srpskog državnog vrha Francuskoj 17.jula, Danžan je sedeo na strani srpske delegacije, naspram svog ministra spoljnih poslova, Žan-Iv le Drijana.

 „Tači je naš (francuski), a (Ramuš) Haradinaj je britanski”, kaže mi Vedrinov savetnik, dodajući da je to sada zanimljivo još samo studentima međunarodne politike.

Pomislila sam kako se vara. Pitanje spoljnih uticaja na politička kretanja u zemlji nije ovde stvar prošlosti. To potvrđuje i tajnovitost koja obavija pregovore o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, koji se tako ne zovu jer se zvanično negiraju. O njima nas, zato, obaveštavaju strani mediji.

Pariski Mond, koji je blizak stavovima zvanične francuske diplomatije, objavio je kartu podele teritorije o kojoj se pregovara.

 „Kosovo-Srbija: razmena teritorija, kraj tabua” naslov je teksta koji je ovaj list objavio 21. septembra, jednog u nizu posvećenih ovoj temi.

Predlog o razmeni su, piše Mond, izneli tokom leta Hašim Tači i Aleksandar Vučić, uz objašnjenje da će se tako staviti tačka na dvadesetogodišnji zamrznuti sukob.

 „Njihov plan, iako nije tako jasno formulisan, sastoji se u tome da se zameni sever Kosova oko Mitrovice, koji se naslanja na Srbiju i koji naseljavaju uglavnom Srbi, sa Preševom na jugoistoku Srbije, gde većinu čine etnički Albanci…”, piše francuski list.

Na karti koju je objavio Mond, među teritorijama o kojima pregovaraju Vučić i Tači izdvojene su, s jedne strane, opštine Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i delimično Kosovska Mitrovica, kao oblasti koje bi  „mogle da se integrišu u srpsku teritoriju”.  S druge strane su označeni Medveđa, Bujanovac i Preševo. Uz Medveđu piše da  „kosovski predsednik traži da se pripoji Kosovu, iako je većina Albanaca napustila opštinu”.

Kao sporne tačke u pregovorima navode se jezero Gazivode, rudnik Trepča, autoput od granice sa Mađarskom do granice sa Makedonijom koji prolazi kroz Bujanovac i Preševo i železnička pruga koja spaja Beograd i Skoplje.

Rat Tačija i Haradinaja

Nije se zato slučajno Tači teatralno pojavio na jezeru Gazivode da bi se „divio lepotama svoje zemlje” u pratnji 60 pripadnika kosovskih specijalnih jedinica Rosu. U isto vreme u Prištini su se održavale velike demonstracije koje je povelo „Samoopredeljenje” Aljbina Kurtija protiv razmene teritorija. „Toliko volimo Kosovo, toliko volimo istočno Kosovo (Preševsku dolinu) da se ni pod kakvim uslovima niti okolnostima ne pokoravamo tom čoveku (Tačiju). (…) Niti se Kosovo deli, niti se deli istočno Kosovo. Srbiji nismo ništa dužni”, rekao je Kurti okupljenima.

Haradinaj je u to vreme bio u SAD odakle se oglasio na svojoj fejsbuk stranici kako bi podržao proteste. „Granice Kosova su od 17. februara 2008. godine", napisao je.

Po povratku iz SAD napisao je na tviteru da je u Pentagonu dobio podršku ministra odbrane, DŽejmsa Matisa, za produbljivanje vojnog i političkog partnerstva Kosova i SAD. Fotografije je priložio kao dokaz.

Matisu je, kako je izjavio, garantovao da će se “saradnja sa Kforom i Natoom nastaviti, znači sa američkim trupama na Kosovu”. Rekao je i da je dobio podršku za formiranje vojske Kosova. U SAD je Haradinaj tražio i da se ne menjaju granice Kosova.

Tači, koji je boravio u SAD nedelju dana pre Haradinaja i gde, kako je konstatovao kosovski portal Gazetapres, nije uspeo da dobije nijedan važan sastanak na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, rekao je u intervjuu u Njujorku da SAD pristaju na “blagu korekciju” granica ukoliko postoji dogovor sa Srbijom koji ne narušava stabilnost u regionu.

Gazetapres je njegovo pojavljivanje na Gazivodama nazvala jeftinim manevrom za unutrašnju upotrebu, da se skrene pažnja sa neuspeha koji je doživeo u Njujorku i demonstracija u Prištini. Kosovski portal piše da je njegova ideja o razmeni teritorija doživela neuspeh.

Razilaženja na liniji Pentagona i Vašingtona nisu, međutim, retka. Američka štampa piše da je Matis, poznat po nadimku “besni pas”, pao u nemilost Trampa i da je moguća njegova smena do izbora na sredini mandata, 6. novembra.

Vučić je u dramatičnom obraćanju javnosti rekao da „neko želi” da napravi „novo ravnotežno stanje” suprotno Briselskom sporazumu. I dodao u duhu tajnovitosti kojom je obavijena njegova misija u briselskom dijalogu: „Lično sam apsolutno uveren da su neki ljudi znali za ovo i da su ovu akciju odobrili”, dodajući da “ne može više da kaže”. Predsednik Srbije je rekao i da će tražiti podršku od predsednika Rusije Vladimira Putina, sa kojim se sastaje u Moskvi 2. oktobra.

Za jezero Gazivode Mond navodi da je glavni izvor vode za Kosovo, da se iz njega snabdeva do 600 000 ljudi, odnosno trećina populacije. Ukoliko bi se Gazivode pripojile Srbiji, piše ovaj list, glavne termocentrale na Kosovu bi bile značajno pogođene.

Izvor za kartu su „Zavod za statistiku Srbije, Zavod za statistiku Kosova, Svetska banka i Mond” (list je na osnovu saznanja do kojih je došao označio oblasti o kojima se pregovara). Ali ko je Mondu potvrdio da su to teritorije o kojima Tači i Vučić pregovaraju?

Naš izvor iz francuskog lista kaže da mu je francuski ministar spoljnih poslova rekao da mu je Vučić pokazao kartu.

Slična karta, pojednostavljana, objavljena je 6. septembra u istom listu, uz intervju sa Bernarom Kušnerom. Da li je prvi administrator Kosova ispred UN šokiran predlogom da se u Evropi danas razmišlja o razmeni teritorija po etničkom principu? Naprotiv, on zagovara takvu podelu. Menjanje granica - što da ne.

„Ne možemo da se borimo protiv toga što se (Aleksandar) Vučić (srpski predsednik) i (Hašim) Tači (kosovski predsednik) slažu oko takve razmene…

Ko smo mi da im se suprotstavimo i da ih u tome sprečimo?”, pita se Kušner. „Treba pomerati granice kada se ljudi slažu!”, insistira bivši francuski ministar spoljnih poslova. Sedamdesetosmogodišnjeg  „francuskog doktora” Mond predstavlja kao Tačijevog prijatelja. Od političara koji je od  „prava na mešanje” u političke prilike u drugim zemaljama napravio karijeru, ova izjava zvuči u najmanju ruku neiskreno. Mond usput otkriva razlog za Kušneorov entuzijazam – isto rešenje podržava za irački Kurdistan.

Kušner priznaje da će sprovođenje ove ideje o razmeni teritorija na kojoj rade Vučić i Tači zahtevati mnogo taktike i strategije, ali ne veruje  „da će biti snažne opozicije ako dve zemlje o tome glasaju”. Kušner, dakle, predviđa referendum.

To što Vučić poriče da razgovara o razmeni teritorija, kao na skupu 9. septembra u Kosovskoj Mitrovici, kada je rekao: „Kada vam pričaju da hoću da menjam granice, ne govore vam istinu”,  za francuski list ne znači da je odustao, već da je dogovor još daleko

To što Vučić poriče da razgovara o razmeni teritorija, kao na skupu 9. septembra u Kosovskoj Mitrovici, kada je rekao: „Kada vam pričaju da hoću da menjam granice, ne govore vam istinu”,  za francuski list ne znači da je odustao, već da je dogovor još daleko.

Glavni akteri podržavaju podelu. Dve nedelje pre nego što je Kušner rekao Mondu da je to dobra ideja ako se dve strane o tome dogovore, to isto je rekao DŽon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa.

U poseti Skoplju 18. septembra, evropski komesar Johanes Han pozdravio je nastavak pregovora u smislu eventualne „korekcije” granica između Kosova i Srbije, „Zaokret pozicije Brisela za 180 stepeni”, prokomentarisao je jedan portal na francuskom.

Emanuel Makron bi takođe mogao da podrži ovaj plan. „Iako se Pariz zvanično ne izjašnjava o ovom pitanju, Jelisejska palata diskretno podržava pregovore koji se odvijaju iza kulisa”, piše Mond, pozivajući se na izvore iz okruženja francuskog predsednika.

Makron, koji se kao političar formirao u Socijalističkoj stranci, u vreme NATO bombardovanja Jugoslavije imao je 21 godinu. Oko sebe nema ljude koji poznaju Balkan. Ovaj dosije se po inerciji vuče u Ke d’Orseju koji nije pokazivao veliki interes za ovaj region od vremena kada je Kušner u njemu boravio.

Oni koji su pre dvadeset godina stvarali politiku prema regionu i danas imaju uticaja. To su političari mahom iz Socijalističke stranke, i, što je još važnije, okrenuti Atlantskom savezu, odnosno NATO-u.

Mirno etničko čišćenje

Bivši Vedrinov savetnik  takođe se ne protivi razmeni teritorija i kaže da je i sam svojevremeno predlagao slično rešenje.

„Kakva je to dogma o nepromenljivosti granica?”, rekao mi je u Parizu.  „Nakon 1989. godine (pada Berlinskog zida) izmenjeno je hiljade kilometara granica”.

Nemačka kancelarka Angela Merkel ne misli tako. Francuska i Nemačka imaju suprotne pozicije: Berlin je protiv razmene teritorija i više je naklonjen proširenju Evropske unije na Balkan, dok Pariz diskretno podržava podelu, ali je protiv daljeg širenja dok se unija ne reformiše. Ideja po kojoj bi se razmena prikazala kao deo nagodbe u kojoj će Srbija za uzvrat da uđe u Evropsku uniju sve je slabije utemeljena.

 „Jako sam ljut na Merkelovu”, kaže bivši Vedrinov politički savetnik. Francusko-nemački par je mit koji postoji samo još u Francuskoj, srušen je 1989. godine.” Insistira da Merkel odluke donosi sama, a onda probleme evropeizuje, kao u slučaju migranata. „To je austrijska politika, politika austrijske imperije, da je ceo taj prostor pod nemačkim uticajem. Okrenula je leđa (bivšem predsedniku Borisu) Tadiću i podržala Vučića samo zato što je mislila da će javnost bolje da proguta (priznanje Kosova) ako bude došlo od nacionaliste”, kaže on.

Podrška iz Francuske za zamenu teritorije nije bez povoda. Dve nedelje pre nego što je Kušner rekao Mondu da je to dobra ideja ako se dve strane o tome dogovore, to isto je rekao DŽon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa. U tome ga je podržao bivši član Obamine administracije, Čarls Kapčan, koji je bio zadužen za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost. U autorskom tekstu  „Ofanzivan plan za Kosovo koji SAD treba da podrže” koji je objavljen u Njujork tajmsu 13. septembra,  konstatuje da bi  zamena teritorija između Srbije i Kosova bilo  „mirno etničko čišćenje”, ali bi „bar donelo mir”.

Kapčan je član Saveta za međunarodne odnose, američkog tink-tenka koji se smatra najuticajnijom takvom organizacijom u SAD u oblasti spoljne politike.

Sa druge strane Atlantika, jedan drugi tink-tenk sličnog profila i imena, Evropski savet za međunarodne odnose, pripremao je teren za ideju o razmeni teritorija. Ova organizacija je poput neformalne evropske vlade, sa oko  „160 uticajnih Evropljana iz 27 zemalja”, među kojima su Marti Ahtisari, Joška Fišer, Karl Bilt, Havijer Solana, bivši i sadašnji premijeri, ministri spoljnih poslova, članovi vlada, generalni sekretari NATO-a…

Na skup koji je krajem maja održan u Parizu, u jednom od sedam centara u kojima ovaj tink-tenk ima predstavništvo, pored Londona, Berlina, Madrida, Rima, Varšave i Sofije, pozvani su i Vučić i albanski premijer Edi Rama.

Skupu se obratio i onaj koji je finansijski pomogao da se ova organizacija osnuje pre deset godina - Dzordž Soroš. Dugačak portret američkog milijardera koji je u julu objavio Njujork tajms, u tekstu „DŽordž Soroš se kladio na liberlnu demokratiju, sada se plaši da gubi”, počinje detaljnim opisom njegovog nastupa na ovom skupu, na kome je predstavljen kao  „Evropljanin u srcu”. Osamdesetsedmogodišnjak je, piše američki list, jedva obratio pažnju na publiku, u kojoj je sedeo srpski predsednik i albanski premijer, pominjući usput da je ovaj tink-tenk „pravo mesto da se razgovara o tome kako spasiti Evropu”.

Neformalni centri moći, poput Evropskog saveta za međunarodne odnose, napravljeni po američkom uzoru, postali su mesta na kojima se donose važne političke i strateške odluke.

U škrtoj vesti koju su objavili srpski mediji stajalo je da je Vučić učestvovao na panelu „Zapadni Balkan: Evropska unija i takmičenje velikih sila” i da se sastao sa bivšim švedskim premijerom Karlom Biltom (nekadašnjim administratorom Bosne i Hercegovine i kopredsedavajućim Dejtonske mirovne konferencije), koji trenutno predsedava ovim tink-tenkom. Pominje se i susret sa Edijem Ramom, kao i sa Ivanom Vejvodom, potpredsednikom nemačkog Maršalovog fonda. Vejvoda, nesuđeni ministar spoljnih poslova Srbije u vreme Borisa Tadića, smatra da razmena teritorija nije tabu i da je argument da će takav ishod otvoriti Pandorinu kutiju  „preuveličan”. U tekstu Monda, u kome je jedan od sagovornika, kaže da se  „rat dogodio pre dvadeset godina i da, uprkos nacionalističkim uzletima jednih i drugih, nema želje za ratom u regionu”. Vejvoda je za  „realizam”, kao što je bilo u slučaju sporazuma sa Turskom  „u kome je prekršen jedan broj evropskih principa”.

Kreativne vođe

Kolika je uloga Soroša u tajnoj diplomatiji koja se vodi o granicama na Balkanu ostaje nejasno, ali pažljivim posmatračima nije promaklo koliko se puta od početka godine Vučić sastao sa Aleksanderom Sorošom, tridesettrogodišnjim sinom DŽordža Soroša i njegovim zamenikom na čelu Upravnog odbora Fondacije za otvoreno društvo. Sa njim se sreće i Tači, a poslednji susret se odigrao poslednje nedelje septembra, što je mlađi Soroš objavio na tviteru, uz fotografiju sa Tačijem i komentar da je sa njim razgovarao o „evropskim integracijama, regionalnoj saradnji i priznanju Kosova”.

Soroš stariji je veliki donator Demokratske stranke u SAD – izdašno je finansirao predsedničku kampanju Hilari Klinton 2016. godine. Sa druge strane Trampova administracija je otvoreno za ovaj politički  „dil” između Vučića i Tačija. Američki ambasador u Srbiji, Kajl Skot, izjavio je u intervjuu za Fonet početkom nedelje da  „ne postoji zemlja u regionu koja je osuđena da bude zaglavljena u sukobu" i da svaka zemlja, uz "snažno i kreativno vođstvo", može da ide napred.

„Snažno i kreativno vođstvo” se odnosi na Vučića i Tačija. Rešenje problema Srbije i Kosova će Srbiji otvoriti put članstva Srbije u EU, kaže Skot, ako ispuni ostale uslove, a Kosovu će otvoriti vrata „za veću saradnju na regionalnom i međunarodnom planu”.

Pregovore ne treba oročavati, kaže Skot, ali je sada ipak  „fantastična prilika koju ne treba propustiti da se učini napredak, uzimajući u obzir globalnu dinamiku sledeće godine”.

Naredne godine se očekuje potres na evropskim izborima koji bi mogao da ima dalekosežne političke posledice. Bojazan je da bi prodor novih političkih snaga mogao da poremeti dosadašnji tok evropske izgradnje i planove za proširenje, uz koje je uvek išlo i učlanjenje u NATO.

Strahovanje atlantista od širenja ruskog uticaja na Balkanu, u velikoj meri preuveličano da bi se izgurala agenda NATO-a u regionu, jedan je od razloga zbog kojih se rešenje traži pre izbora za Evropski parlament koji se očekuju kao velika metla.

Kušner kaže da ideja o razmeni nije ruska, jer „Putin voli zamrznute sukobe”. On dodaje uobičajenu frazu evropskih političara da će rešenje za Kosovo omogućiti Srbiji da ide ka Evropskoj uniji. Za njegovog predsednika, međutim, dalje proširenje ne dolazi u obzir dok se ne reše stvari u evropskom dvorištu. Što se procene o učešću Rusa u tajnim dogovorima tiče, izvor Monda iz Jelisejske palate kaže da su  „neodređeni” i da im više odgovara sadašnja situacija. 

(demostat.rs)