U suočavanju sa stranim vojnicima i njihovim oružjem oko manastira (a u porti Pećke patrijaršije razapet je šator) nemogućno je ne postaviti pitanje: dokle će ovi vojnici da čuvaju manastire? Ko je u osnovi najodgovorniji za ovakvu patnju pravoslavnih hrišćana?

U poslednje vreme čuju se priče, mnogi razmišljaju o pripajanju severa Srbiji... To nikako ne može biti kompenzacija za priznanje ostalog dela KiM, čime bi srpska strana izgubila skoro sve, a zauzvrat dobila 8 odsto teritorije.

Druga faza jeste formiranje Konfederacije Albanija-Kosovo, i pravo na referendum. Istovremeno treba razvijati i zahtev za federalizaciju Makedonije. Što se tiče problema Albanaca Ćamerijske krajine, jedino pravilno rešenje jeste priznavanje genocida nad Albancima.

Euleks se ponaša kao vlast u zemlji. Na vrhu njegove liste prioriteta je sporazum sa Srbijom o policiji, sudstvu i carini. To je bezočno kršenje (fomalnog) suvereniteta Kosove. Mi pružamo podršku protestima koalicije organizacija Kosova protiv sporazuma Euleksa sa Srbijom.

Osuditi kosovskog Srbina koji uzima ličnu kartu kvazidržave da je izdajnik bilo bi vrhunsko licemerje. Pre toga trebalo bi osuditi bar dve trećine Srba „iz Srbije“ koji su po nekoliko puta menjali partije zbog mnogo beznačajnijih interesa nego što je goli život. 

„Anatema“ koju srpski zvaničnici bacaju na kosovske Srbe koji u decentralizaciji i izborima vide kakvu-takvu šansu za svoj opstanak i ostanak na Kosovu i Metohiji je mač sa dve oštrice.

Srpsko Kosovo se odvojilo od Srbije još mnogo pre nego što su Albanci proglasili nezavisnost svog, takođe nestvarnog, albanskog Kosova. Ne postoje ni srpsko ni albansko Kosovo. Postoji suživot dva naroda koji se poznaju i ne poznaju u isto vreme, liče jedni na druge iako nemaju nikakvih sličnosti.

Srbi su falsifikovali istoriju. Albanci su tu već hiljadama godina. Srbi su došli mnogo vekova kasnije. Ko je tu pre stanovao? Kosovo je prirodni geografski nastavak Albanije, to je ista zemlja. Osim toga, bitka na Kosovu je bila borba svih naroda na Balkanu.

Knez Lazar je dan uoči velike bitke sa Turcima pričestio svoju vojsku u "bijeloj crkvi Samodreži". Zavetna poruka kneza Lazara, izrečena juna 1389. pred crkvom u Samodreži, bila je poziv za odbranu srpske zemlje. Šesto dvadeset godina kasnije ona dobija puni smisao.

Priština odbacuje rezoluciju 1244. Kao što se jasno vidi iz izveštaja Generalnog sekretara, albanske vlasti na Kosovu tvrde – citiram – “da ih zakon ne obavezuje da poštuju rezoluciju. "Gospodine predsedavajući, nikome ne sme biti dozvoljeno da ignoriše odluke SB".