Ima u ovoj grupi još „manekena“ poput raznih: Rašića, Miletića, Vujičića... ali da se ne bi naljutili ovi iz druge grupe, ovde moramo zastati. A u drugoj grupi (tamo -`vamo) ima takođe interesantnih likova.

Najšire prihvaćeno objašnjenje je, ipak, ono kako je Kosovo izgubio još Milošević, pa oni tu više ništa ne mogu, i pored svoje intelektualno-patriotske superiornosti. Eto, oni se mnogo trude, ali je ta stvar već svršena.

Reč na otvaranju Okruglog stola „Kosovo i Metohija – 13 godina posle agresije NATO“, održanom 23. marta 2012., u Beogradu.

Jedanaest godina posle porodice i preživeli putnici se plaše obustavljanja istrage, plaše se da će na sve to nadležni u EULEKS-u jednostavno staviti tačku. Zato su vesti koje se poslednjih meseci mogu čuti poražavajuće i samo jasno potvrđuju  dugogodišnju sumnju 

Srbi koji žive južno od Ibra sa velikom pažnjom prate dešavanja na severu pokrajine i osećaju se kao građani drugog reda. Oko 100 hiljada Srba želi takođe na referendum, a njegovo neodržavanje na teritoriji cele pokrajine ubija im svaku nadu da je njihov opstanak u ovom delu Kosova i Metohije moguć.

Da se ne zavaravamo, velika je sila na vratu tih ljudi, da bi se referendumom postiglo bog zna šta. Štaviše, on sa sobom nosi i rizike, poput forme referendumskog pitanja, koje ne sme uključivati atribute državnosti Kosova.  

Srbi iz centralnog dela Kosova i Metohije se nadaju da je Ministarstvo kulture izmanipulisano, od pojedinih Srba koji rade u Domu kulture, koji se, ponoviću, finansira iz srpskog budžeta.

Akcija potpisivanja peticije za dobijanje državljanstva Ruske Federacije proširila se na celu teritoriju KiM. Prema izjavi njenog inicijatora, već je prikupljeno više od 50.000 potpisa, a početkom novembra ruskoj ambasadi predat je spisak sa 21.733 zahteva.