Komentar dana | |||
"Uber" demokratija i ober kleptokrate |
subota, 16. jul 2022. | |
Skandal sa Uberom, američkom tehnološkom kompanijom, iako samo vrh ledenog brega, do srži je ogolio suštinu Evropske unije i njenih lidera. To više nije unija evropskih naroda i njihovih država, već unija pohlepe političara i beskrupuloznisti vrha poslovnog sveta. Ako ovome dodamo simbiozu otuđenosti birokrata i nezasitosti bankara, to je skoro kompletna skica za sliku propasti zapada i Evropske unije kao njegovog centralnog projekta. Evo malo detalja koji ovo potkrepljuju. Pre nekoliko dana u javnost je procurilo 124.000 poverljivih dokumenata koji se odnose na kršenja zakona, prevare, nasilje i, ono najvažnije - tajno lobiranje, odnosno podmićivanje političara širom sveta od strane ove kompanije. Dokumente koji se odnose na period od 2013 - 2017. godine objavio je britanski Gardijan. Prema dostupnim informacijama čiju autentičnost niko nije demantovao, a sam Uber ih je posredno potvrdio, ogradivši se od prakse prethodnog menadžmenta firme, kompanija je pokušala da obezbedi podršku za svoje poslovne aktivnosti "diskretnim "udvaranjem" premijerima, predsednicima, milijarderima, oligarsima i medijskim mogulima".
Među onima kod kojih je "udvaranje" dalo rezultate našla su se i imena aktuelnog francuskog predsednika Emanuela Makrona i bivše komesarka Evropske unije Neli Kros. Dokumenta pokazuju da je Makron, tadašnji ministar ekonomije, bio u kontaktu sa osnivačem Ubera, Travisom Kalanikom, kojem je rekao da će reformisati zakone u korist te kompanije, što je kasnije i učinjeno. Sastanaka sa predstavnicima Ubera je bilo četiri, Makron je zvanično prijavio samo jedan, a zakonske promene u korist Ubera i njihovog načina poslovanja išle su direktno na štetu taksi prevoznika, koji su zbog toga mesecima bezuspešno protestovali. Za lobiranje, odnosno podmićivanje političara i njima bliskih lica, koje je nanelo ozbiljnu štetu taksi industriji u velikom broju zemalja Evropske unije, Uber je izdvajao 90 miliona dolara godišnje. Ulaganje se, očigledno, isplatilo, kako Uberu tako i uticajnim evropskim političarima i drugima koji čine koruprivni lanac odlučivanja u korist i na štetu, kako već koga. Da sve bude zanimljivije, protiv Ubera su u periodu na koji se odnose dokumenta koje je objavio Gardijan, vođeni brojni sudski sporovi, između ostalog i zbog seksualnog uznemiravanja. Ovo, očigledno, nije smetalo Makronu, najpre Evropljaninu a tek onda Francuzu, kako se izjasnio u nedavno okončanoj predizbornoj kampanji nakon koje je od svojih sunarodnika dobio drugi predsednički mandat. Izgleda da su argumenti "udvarača" pretegli nad vrednostima ovog uzornog Evropljanina i trenutno najuticajnijeg političara u Evropskoj uniji.
Uporedo sa skandalom vezanim za Uber, odvija se i prava drama holandskih poljoprivrednika koja je, zvanično, posledica primene propisa Evropske unije koji se odnose na smanjivanje emisije azotnog oksida i amonijaka. Sve u cilju zaštite životne sredine, razume se. Propisi EU dovešće do gašenja mnogih farmi u Holandiji i prepolovljivanja stočnog fonda u ovoj zemlji. Dok holandski poljoprivrednici pokušavaju da se odbrane, a videvši da je đavo došao po svoje u pomoć im priskaču i kolege iz Nemačke, na svetlost dana se neumoljivo probija istina o pravim razlozima terora nad holandskim, a uskoro i ostalim poljoprivrednicima u EU. Smanjenje azota i amonijaka samo je izgovor holandskih vlasti, dok pravi razlozi leže u politici čiji je cilj sprovođenje interesa pre svega američkih korporacija koje se bave proizvodnjom veštačke hrane zasnovane na suplementima, mineralima, genetski modifikovanim oblicima, mesu stvorenom u laboratorijama. Glavna prepreka za sprovođenje ovog plana su proizvođači konvencionalne i organske hrane kojima je, po modelu Ubera, namenjena sudbina taksi prevoznika.
Da bi plan, koji svoju premijarnu epizodu iz nekog razloga ima u Holandiji, bio uspešno sproveden, uz ogromnu kampanju i "udvaranje", odnosno podmićivanje najuticajnijih evropskih i svetskih političara, najverovatnije će biti neophodna i veštački izazivana nestašica hrane, posledično i gladi, čime će biti otvorena vrata proizvođačima veštačke hrane kao spasiocima, sa nesagledivim posledicama po čovečanstvo. Verovatno otuda toliko dramljenje zbog ukrajinske pšenice, čije su količine koje idu u izvoz u svetskim razmerama minorne, i tolika povika na zle Ruse kao odgovorne za glad koja preti svetu, pošto je uvek poželjno naći krivca za zlo koje je pripremljeno u američkoj kuhinji na drugoj strani. A koja je to strana bolja od ruske? O ovoj, daleko većoj drami od one sa Uberom, izvestiće nas neki Gardijan u za to prikladnom trenutku, odnosno kada sve već bude završeno i kada neotkonjive posledice uveliko budu nastupile. Do tad nam valja da dobro naučimo lekciju, shvatimo da samo snažna i nezavisna država može da odgovori na izazove savremenog sveta, pre svega one u sferi energetske i prehrambene bezbednosti, zaboravimo na mitove o Evropskoj uniji koja živi prvu vidljivu epizodu svog košmara i početak dramatičnog kraja, uzdamo se u sebe i držimo proverenih prijatelja. Pronicljivi čitalac će se verovatno na ovo sarkastično nasmejati, uz opasku da stvari kod onih koje većina ljudi u našoj zemlji doživljava kao prijatelje mogu biti samo gore. Uz sve poštovanje za pronicljivost i dobre namere pronicljivih, evo par tema za razmišljanje. Da je tako, zar nas o tome već ne bi, uz mnoštvo dokaza, obavestio CNN? A sve i da je tako, a nije, oni koje Srbi percipiraju kao stvarne prijatelje nisu oni koji sebe predstavljaju kao moralno superiorna bića dok se valjaju u kaljuzi licemerja, korupcije i organizovanog zločina protiv čoveka, držeći sve vreme iz blata tirade o slobodi, pravdi i ljudskim pravima. A to nije ni isto ni gore, zar ne? |