Treći kabl... "jer tri su za sreću"

“U Italiji, trideset godina pod Bordžijom, imali su rat, teror, ubistvo i krvoproliće, ali su proizveli Mikelanđela, Leonarda da Vinčija i renesansu. U Švajcarskoj su imali bratsku ljubav, imali su pet stotina godina demokratije i mira - i šta je to proizvelo? Sat sa kukavicom...“ – Orson Vels, film „Treći čovek“.

U izjavi Predsednika Vučića, svako normalan i patriotski orijentisan bi prepoznao brigu Predsednika za bezbednošću svojih sugrađana. Oni drugi bi rekli da je u pitanju interes za veću proviziju prilikom raspisivanja tendera u vezi sa nabavkom sajli za gondolu.

 Broj tri se prirodno nameće posle broja dva, ali zašto se tu zaustaviti? Postoji određeni broj razloga:

-          „Tri kabla hoću ja, neću jedan, neću dva. Ništa manje neću, jer tri su za sreću.“

-          Predsednik Vučić je dovoljno puta pokazao svoju stručnost (nuklearna medicina, istorija, filozofija, reanimacija, napredna matematika...) zašto sumnjati u njegovo razumevanje fizike prenapregnutih materijala?

-           Apsolutno odobrenje gradonačelnika Beograda, koji je (iako specijalizovan za zauške i dečije boginje i silom prilika profesionalno preusmeren na vodovod i kanalizaciju) odmah shvatio prednosti trećeg kabla.

-          Projekat je zahtevan i mora se od nečega početi. Kao prvi zahtev (za sada limitiran) nametnut je broj kablova. Tri puta Bog pomaže. Kada se složimo oko broja kablova – sve ostalo će ići lakše.

Nakon efikasnog metroa, rešenih problema parkiranja i zagušenosti saobraćaja, zašto se ne posvetiti turistima koji bi da levitiraju među nebeskim narodom?

Možda zaista ima smisla, u ovom trenutku iznedriti jednu dobru gondolu „na tri vode“, kao podsetnik jednog dana na današnju tešku istorijsku i ekonomsku situaciju.