Super-otvoreno o komentarima na sajtu NSPM

Raspolagati tuđom mukom

nije mala zajebancija

Branimir DŽ. Štulić

Dozvolite da vam se predstavim: ja sam cenzor. Zapravo, "supermegaekstra" cenzor. I još: "cenzor misli", "(super)žandar misli", "dragi cenzor", "richter beogradskih sajtova" koji može "po pet komada sa istim makazama u cugu bez vađenja", "peta kolona", "pozajmica od Sorosa", "branitelj Cigana od Cigana" (o, zar se i to može?), "puki cenzor/lektor", "web cenzor" koji "podilazi zapadnoj propagandi", "dobrotvor pod znacima navoda", "lice koje odgovara udbi", pa i "onaj koji dozvoljava samo svoje misli" (tako?).

ROĐEN DA BUDEM ŠONjO: Nadam se da mi prijatelji nisu pročitali da i od njih uspešno skrivam da sam "još student"; strepim da su neke ženske oči tek iz ovih komentara saznale da sam pripadnik "nacionalnih manjina"; Boga molim da mi hardcore rodbina nije čula da "komentare nosim na overu u Tel Aviv" i da se konsultujem s pripadnicima reda "Bene Berit" (judeomasonerija, yeah!); Prva Srbija verovatno ne zna da sam "prijatelj drugosrbijanaca"; slutim da ni oni ni ovi vlastodršci još nisu čuli da je Srpstvo na ove grane i spalo zbog mog cenzurisanja (inače bi im to bio odličan izgovor za sva nepočinstva); uveren sam da šefovi (a naročito ŠEF) nisu uočili komentar u kojem se tvrdi da sam "trojanski konj ubačen u NSPM" – jer da jesu onda vaše ultra-slobodne komentatorske misli ne bi imao ko da seče, a moj tekst ko da piše. A priliku da se "pokažem da sam i čovek" imao sam kada nas je, najvećma mojom krivicom, napustio jedan komentator i sa sobom poneo nesuđenu nam donaciju (u vidu pet hiljada nečega) – da nisam "samo secikesa" ostavku bih podneo sam, a ne bih jeftino kupovao oprost od Šefa (u vidu polovine od tih pet hiljada nečega).

Dakle, klasičan srpski repertoar: jedino je prošlo bez aluzija da imam sklonost ka sopstvenom mi polu, a nije se (još) stiglo ni do toga da moderator nema pišu. A to smatram svojim najvećim uspehom i ispunjenjem cilja: ovakav repertoar objavljen na NSPM sajtu upućen je samo moderatorima!  

GOSPODAR SAMOĆE: A da li je favorizovanje civilizovanog jezika (bez vulgarnosti, lascivnosti, ličnih uvreda, pominjanja porodice/vere/nacije/rase) zapravo preterivanje i sterilizacija rasprave? Mislim da nije: pristojan jezik u komentarima pre bi bio odraz istog takvog u tekstovima NSPM autora nego ubijanje živosti; drugim rečima, svi zajedno pokazali smo da je moguće s nekim se ne saglasiti tako da u prvom planu budu argumenti, a ne pominjanje majke.

Pristojnost komentara, naravno, nikako nije smela ići nauštrb otvorenosti; i tu smo iskopirali ono što je, verujem, zaštitni znak NSPM-a – da cveta što više komentatorskih cvetova. Posebno su nam bile drage posete neistomišljenika, bilo s koje strane da su dolazili. Usvojili smo i stav da je potrebno više štititi tuđe nego naše autore, nasuprot rasprostranjenoj praksi u srpskom web univerzumu: no, ni to nije značilo da ćemo pasti u mazohizam i objaviti baš svaku bedastoću o autorima/NSPM-u. Ili o bilo čemu drugom.

I tu dolazimo do srži nerazumevanja s pojedinim komentatorima, s onima koji nastupaju s pozicija aut caesar aut nihil: svako ko je ikad slovce napisao (a još i poslao nekome na objavljivanje) svestan je da mu nikad nije prošlo SVE, niti će. Razlozi što neke poruke, ili pojedini delovi, nisu prošli mogu biti razni: iznošenje ličnih/privatnih stvari, neproverljivost optužbi, diskusija van teme – a ne treba zaboraviti ni eliminisanje mogućnosti da se NSPM nađe na sudu. I, naravno, ljudski faktor: moderator je samo živ čovek, njegove su oči takođe sklone da ne vide dobro. Ali, i dalje verujem da to ne može i ne sme biti prepreka da svi zajedno ne uložimo napor da sekcija komentara NSPM sajta (p)ostane uzor Internet Srbiji!

Jedan je komentator napisao da treba uspostaviti "objektivan kriterijum u cenzuri" – toga nema niti može biti; postoje utvrđene smernice kojih se držimo, na koje nakalemimo slobodno moderatorsko uverenje (obogaćeno dnevnim nanosom umora, stresa, flipnutosti i ostalim blagodetima života u Srbiji). A budite uvereni da uputstva postoje: nema poziva na nasilje, izrugivanja menjanjem nečijih imena/prezimena, intimiziranja (osim ako neko bude baš duhovit pa napiše KOMC umesto CMOK), neproverenih citata, favorizovanja naših autora ako su u ulozi komentatora na tuđem tekstu, međusobnih prepucavanja korisnika.  

KAMO DALjE, ROĐAČE: Čega, onda, ima? Pa, mnogo toga lepog: komentari na našem sajtu, začudo!, imaju zaista malo "šuma" a mnogo korisnih informacija, velika većina učesnika se drži teme/članka, mnogo je komentatora koji su očito stručnjaci u svojim oblastima, a i autori sa više pažnje pristupaju pisanju kad znaju da ih čeka komentatorska elita. Bilo je dosta korisnih sugestija, drago mi je da mogu da kažem da smo mnoge usvojili – kako one koje su se odnosile na ispravke samih tekstova tako i one koje su se ticale tehničkog izgleda sajta – a nedavno smo omogućili formatiranje komentara i tako grafički unapredili sajt. I, šta sad? Treba li komentatori da mi/nam budu zahvalni? Naravno da ne: treba samo da nastave da pišu!

pozdrav od

(super)moderatora