Коментар дана | |||
Шта Хилари Клинтон заправо жели од Русије |
петак, 09. децембар 2011. | |
Америчка државна секретарка Хилари Клинтон изјавила је да су избори у Русији били “намештени” и да наводно руски гласачи заслужују да се спроведе истрага о превари на парламентарним изборима у Русији. “Руски гласачи заслужују да се спроведе истрага о изборној превари и манипулацији”, рекла је Клинтонова на састанку министара ОЕБС-а у Виљнусу.[1] Она је такође искористила прилику да критикује режим у Белорусији на челу са Лукашенком назвавши га последњим бастионом диктаторства у Европи. Овакве изјаве представљају савршен пример политичког притиска на Русију у контексту кризе у Сирији и Ирану. Мисија ОЕБС-а је наводно открила бројне неправилности током изборног поступка, што исто тврде и поједине руске опозиционе партије. Наравно, примећујемо потпуно исти образац и форму притисака који се примењују увек када Запад своје “интересе” не може да оствари неким другим, читај оружаним путем. Када САД нису задовољне резултатима избора, што значи да њихови пулени нису успели да освоје изборе, они их увек преко институција као што је ОЕБС проглашавају нерегуларним и намештеним. САД покушавају да изнутра подрију стабилан политички систем у Русији и без сумње са симпатијама гледају на организовање демонстрација у Москви и Санкт Петербургу. Присталице опозиције су узвикивали: “вратите нам поштене изборе”, “Русија без Путина”, “Чуров (председник Централне изборне комисије) врати нам наше гласове”, „Централна изборна комисија-министарство лажи” и звиждали су на помињање имена председника и премијера.[2] У овом тренутку САД ништа не би више волеле од политички нестабилне Русије која више не представља препреку америчким мегаломанским интересима на Блиском истоку. Организовање протеста и опозиција у Русији су на срећу по Владимира Путина и Јединствену Русију, као и стабилност политичких прилика у Русији, поприлично неорганизована и овакви протести представљају маргиналне покушаје дестабилизације Русије. Али су они озбиљно упозорење Русији да су “старе карте на столу” и да САД и даље жале што је Русија практично јединствена и савршено политички и економски стабилна земља. Вашингтону би далеко више одговарала нестабилна Русија, уколико би се протести интезивирали, што је руку на срце мало вероватно, која није у стању да штити своје националне интересе, чиме би Запад добио маневарски простор да даље врши политички притисак на Москву и да је изнутра дестабилизује. Министарство спољних послова Русије није остало по страни када су изјаве Хилари Клинтон у питању. Наиме, оно је саопштило да су „изјаве државне секретарке САД о изборима у Русији и слични коментари представника Беле куће и Стејт департмента неприхватљиви”.[3] „Москва рачуна да ће се убудуће америчка страна уздржавати од непријатељских испада који се косе са позитивним правцем развоја наших билатералних односа”. Шеф комитета Државне думе за међународне послове Константин Косачов био је далеко прецизнији и отворенији. Он је упозорио на оштру реакцију Русије ако после изјаве Хилари Клинтон уследе нека дејства према РФ.[4] Осим тога, Косачов је оценио да изјава Клинтонове неће допринети побољшању руско-америчких односа. Шеф комитета Државне думе истакао је да само грађани Русије могу да одреде параметре одржавања избора и да је једино легитимно мишљење званичних мисија које су биле позване у Русију и то у складу са међународним обавезама. Косачов је закључио да су избори у Русији проглашени успешним а самим тим и легитимним. Наравно, САД би најпре требало да погледају унутар свог дворишта и да увиде да је сам изборни систем у “најмоћнијој земљи света” далеко од тога да буде савршен и праведан. Сами избори у Америци и електорски систем не дозвољавају транспарентност и праведност и зато Хилари Клинтон нема никаквог права да оптужује друге земље због наводне неправилности избора. Морамо још једном да истакнемо да је њена изјава само плод притисака на Русију и ништа више од тога и да нема апсолутно никакве везе са праведношћу, демократијом и поштовањем људских права, идеалима који се толико цене на Западу. |