Srbija ima osnov da otkaže Briselski sporazum - u protivnom ćemo izgubiti sve

Poslednji među kosovskim zakonima: o pravu svojine u RMK Trepča digao je nešto više prašine i emotivnog naboja među Srbima. Reagovala je naša Vlada i „poništila“ ovaj akt tzv. Kosova. Svakako da je iz ugla našeg ustava takav zakon ništav, ali prosto je životni problem u tome što se Ustav Srbije na Kosovu i Metohiji ne primenjuje. Na ovu suspenziju Ustava naša su Vlada i Narodna skupština suštinski pristale još onomad 2013., prihvatanjem Prvog briselskog sporazuma.

Konkretno, pre tri i po godine u Briselu predsednici vlada Srbije i tzv. Kosova obavezali su se na „postizanje sporazuma o telekomunikacijama i energetici do juna 2013“ (čl. 13). Kako je rok odavno prošao bez da je konačni sporazum na vidiku - javnost ne zna čijom „zaslugom“ - „Priština“ je počela sa donošenjem jednostranih akata, držeći se svog ustava, ali i Briselskog sporazuma. S obzirom na to da je Srbija povukla svoje organe vlasti i sa severnog Kosova, „kosovske strukture“ su u mogućnosti da svoje zakone sprovedu. I putem sile, ukoliko tako odluče.

Otuda je ovaj Vladin akt poništenja bez pravnog dejstva (vlade inače ne mogu da poništavaju zakone) sve dok na teritoriji Kosmeta ponovo ne bude važio naš ustav. Možda zvuči utopijski ali tome država mora težiti - sada, za 10, za 50 godina. A tada će svaki neustavan zakon poništiti ne vlada nego ustavni sud.

Ukoliko naša vlast ima makar kao daleki cilj povratak srpskog Ustava na Kosmet, onda se mora reći da „briselsko sporazumevanje“ vodi u bezizlaz. Težnja ka Evropskoj uniji koja je većinski priznala i podržava tzv. Kosovo u „sporazumevanju“ na štetu Srbije vodi u ćorsokak. Do kraja ćemo morati da damo sve, Trepča je tek deo. Ako je, pak, Vlada odustala od Kosmeta, morala bi to svom narodu i da obznani.

S obzirom na to da su prošli propisani i razumni rokovi za sprovođenje onoga što je uređeno Briselskim sporazumom: zajednica srpskih opština, energetski sporazum i dr, Srbija ima osnov da otkaže ovaj ugovor. To će, doduše, ugroziti „evroatlanske integracije“ i ostaviti tzv. Kosovu mogućnost da i dalje donosi kakve hoće zakone. Ali, važno je da ćemo izaći iz potčinjenog položaja u kome se, korak po korak, saglašavamo sa nametanim i prihvatamo ono što je suprotno našem ustavu i interesu. Mogu da nam otimaju, zasad, ali ne sme biti pristanka Srbije. Naše saglašavanje „sporazumevanjem“ i„dogovaranjem“ značilo bi ništa drugo do legalizovanje neprava koje čini „Priština“.

A Srbi na Kosmetu? Oni će svakako morati i ovo da izdrže, pregurali su i veće carevine.