Samo slučajnost Srbina spasava

Kada poslanik Skupštine Srbije optuži direktora Javnog servisa da je ratni zločinac, a onda, svega dve nedelje kasnije, Tužilaštvo za ratne zločine počne da istražuje ko je od srpskih novinara podstrekivao na zverstva nad civilima, da li su ti događaji nekako možda povezani? Da li se napad Ivana Andrića, poslanika LDP-a, na Aleksandra Tijanića, direktora RTS-a, sasvim nehotice poklopio sa objavom Tužilaštva da istražuje rad srpskih medija iz prošle decenije? Ili ova dva slučaja ipak nisu baš slučajno istog godišta?

Mislim, LDP i Tijanić su već godinama u ratnom stanju. A Čeda Jovanović s Tijanićem ratuje još duže. Svakakve su obostrane uvrede pale u tom sukobu. Ali, "čedisti" nisu do sada optuživali Tijanića da je činio ratne zločine. Ovo im je bio prvi put. Što možda nije bez značaja. Isto tako, Druga Srbija već godinama poziva da se bivše perjanice RTS-a, "Politike" i "Novosti" pošalju u Hag, ali Druga Srbija, hvala Bogu, nije nikakva institucija, niti državni organ (da jeste, već uveliko bismo svi bili u Hagu). Nijedan zvaničan organ nije do sada istraživao da li su neki novinari počinili ratni zločin! Do sada!

Slučajnost?!

Da li je slučajno to što Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, pre nekoliko dana da veliki intervju "E-novinama", internet glasilu koje uređuje Petar Luković, član Političkog saveta LDP-a? Luković je za vreme "Sablje" bio na čelu komisije koja je ispitivala ko je sve od novinara stvarao i održavao "ambijent u kojem je ubijen Zoran Đinđić". Danas, kad je Tužilaštvo oformilo supertajnu grupu novinara koja istražuje ko je od ovdašnjih medijskih poslenika počinio ratni zločin, mnogi pretpostavljaju da je Luković i u tom timu. Možda opet na njegovom čelu. Vekarić i ostali iz Tužilaštva ne žele da otkrivaju imena svojih saradnika. Ali, Vekarić, u svoj ovoj gužvi i galami u kojoj se nalazi već danima, ima vremena za opširan intervju Lukovićevom internet izdanju. Još jedna slučajnost?

Da li je slučajno to što pre svakih izbora, republičkih ili lokalnih, ogromna većina prognozera, na osnovu onih njihovih čuvenih uzoraka, najavi da će LDP osvojiti osam, devet, čak i celih deset odsto glasova, a onda na samim izborima LDP jedva pređe – ili uopšte ne pređe – cenzus? Isti ti prognozeri, ispitivači javnog mnjenja, redovno potcenjuju SPS, koji još redovnije premaši najave i nadmoćno osvoji više glasova od LDP-a. Pa ih je Ivica Dačić nedavno zamolio da promene uzorke... Elem, da li je slučajno, uoči svakih izbora, precenjivana baš Liberalno demokratska partija, koja je posle debakla na nedavnim lokalnim izborima uputila paničan "Apel demokratskoj javnosti"?

U krajnjem slučaju, da li je slučajno to što je u svakom od pomenutih primera političkih nelogičnosti i nastranosti, u glavnoj ulozi neko iz najužeg rukovodstva LDP-a, ili ceo LDP?

Ako sve ovo nije nimalo slučajno, onda je država Srbija u mnogo većim problemima nego što se čini (koliko god blesavo ovo zvučalo, jer su i problemi koji su očigledni već ogromni sami po sebi). Naime, onda političku vlast u Srbiji nema nijedna od članica preglomazne koalicije "Za evropsku Srbiju", niti SPS, čak ni Krkobabići. Ne, to znači da je Čeda Jovanović, sa podrškom koja jedva, negde, možda, eventualno, u posebnim prilikama, prelazi cenzus, ubedljivo najjači centar moći!

Bilo bi dobro da su sve nabrojane podudarnosti slučajne. Samo, da li su?!