Русија пред новом претњом - Украјина улази у НАТО?

Украјински парламент (Рада) изгласао је великом већином укидање неутралности земље. Украјина је под наводним притиском Русије усвојила неутралност 2010. године. Статус неутралности онемогућавао је Украјину да се прикључи другим војним савезима. Украјински председник Петро Порошенко је нацрт закона о укидању неутралности парламенту упутио 19. децембра. У објашњењу нацрта закона Порошенко је изјавио: „Статус неутралности Украјине показао се као неефикасан у контексту одбране земље од стране агресије и притиска. Чињеница да се Украјина налази у сивој тампон зони између моћних система колективне одбране на дуже стазе је додатни изазов за нашу земљу".[1]

Овом својом изјавом Порошенко је истакао суштинску позицију актуелне власти у Кијеву. Украјинска власт Русију доживљава као непријатеља и агресора и то је разлог зашто Порошенко хоће у НАТО пакт. Оно што Порошенко назива „сивом зоном“ јесте заправо штит којим се Русија брани од НАТО пакта, који је вођен Америком постао све агресивнији према Русији. Западне обавештајне службе су исценирале догађаје на Мајдану тако да су директно одговорне за рушење легитимне власти и проруски настројеног Јануковича. Запад је свестан колики значај за Русију има Украјина. Украјина је представљала неопходну дубину територије којом би се Русија бранила у случају агресије НАТО пакта.

Уколико Украјина уђе у НАТО, што и јесте циљ западних сила и НАТО пакта, Русија губи неопходну стратешку дубину територије. Она ће бити опкољена НАТО државама и стратешки наћи ће се у тешкој позицији. Уколико НАТО још једном изађе на руске границе, Русија би се могла осетити угроженом и повући потезе који би довели до несагледивих последица. Међутим, Запад као да жели да намерно испровоцира Русију да она прва реагује. Уколико Украјина постане пуноправна чланица НАТО пакта, то ће значити размештај војних снага на њеној територији, што ће представљати велику и озбиљну претњу Москви. Русија је неспорно схватила стратегију НАТО пакта и једино питање које се поставља гласи шта ће она учинити тим поводом.

Запад је био много активнији током украјинске кризе, док се Москва држала донекле пасивно. Та пасивност је Русију скупо коштала. Она је остала без Украјине. Запад је Русији одузео стратешки најважнијег савезника који је био неопходан штит према Западу. Поставља се питање истока Украјине. Сада је зима, али већ на пролеће ће сасвим сигурно почети офанзива кијевских снага против Донбаса.

Америка наравно, зато што је то у њеном интересу, долива уље на ватру тиме што је усвојила закон који се односи на испоруку оружја украјинској војсци. Америка ће снабдети војску режима оружјем тако да можемо очекивати само ескалацију сукоба. Уколико Русија учини исто, Запад ће појачати санкције и додатно је оптуживати, али Москва мора да помогне борцима Донбаса зато што они не бране само себе, већ бране и руске виталне националне интересе. Као што смо рекли, Русија никако не сме да допусти да НАТО дође на њене границе јер она тиме губи стратешку дубину која јој је преко потребна за одбрану.

Уколико Донбас следеће године падне, читава украјинска територија, осим Крима, биће на располагању НАТО пакту, што ће кад тад изазвати сукоб незамисливих размера између Запада и Истока. Западне границе Русије су угрожене и она мора нешто учинити по том питању. Вероватно је да ће руска војска активније помоћи борцима Донбаса уколико дође до велике офанзиве кијевских снага јер је Москви потребно да има предстражу, односно штит који ће бранити њене западне границе.

Руски премијер Дмитриј Медведев је објавио на свом фејсбук профилу да ће украјинско одустајање од статуса неутралности да би Кијев евентуално ушао у НАТО за последицу имати одговарајућу реакцију Русије. Руски представник у ОЕБС-у Андреј Келин изјавио је да је украјинско одустајање од статуса неутралности непријатељски корак према Русији: „То је један непријатељски корак према нама. Овај политички смер ће само заоштрити односе", истакао је Келин. Следећа година ће бити веома „врућа“ када је у питању стратешко заоштравање односа између Русије и САД.

Рат у Украјини ће се сигурно наставити, што ће за последицу имати велики број цивилних жртава, али Русија не сме да остави исток Украјине небрањеним. Русија ће бити на великом губитку, а њене базе на Криму наћи ће се у стратешком окружењу трупа НАТО пакта уколико Украјина следеће године приступи НАТО савезу, а све нам говори да је то врло вероватно.