Prvi milioni

Jedna od najstarijih izreka razvijenog zapadnog tržišnog sistema jeste da je prvi milion najteže zaraditi. Nakon toga kapital počinje da „diše“ i da živi sam od sebe i nije potrebna velika energija za njegov dalji razvoj.

Naravno postoji stalna briga u vezi sa pitanjima: koji pravac ulaganja, u šta treba uložiti, koje akcije kupiti itd. Međutim, nijedno od navedenih pitanja ne može se uporediti sa naporom uloženim u stvaranje prvog miliona. Taj napor se često povezuje i sa radnjama koje i nisu baš najpoštenije. Štaviše, mnogi kapitalisti taj trenutak gledaju da sakriju.

Preduzetnik, odnosno preduzetništvo predstavlja okosnicu kapitalizma. Ovaj sistem od čoveka zahteva da aktivno učestvuje na tržištu i da u oštroj konkurenciji sklopi najbolje poslove i da, naravno, ostvari profit. Za stanovnike zemalja centralno-planske privrede trebalo je vremena da se prilagode, odnosno  da se naviknu na ovakav sistem  „trči ili umri“.

Za nastanak jednog kvalitetnog kapitaliste (i njegovog kapitala) često nije bio dovoljan samo rad, već i mnoštvo radnji koje se mogu pripisati makijavelizmu i principu da „cilj opravdava sredstvo“. Manipulacije, lukavstva, beskrupuloznost ... sve su to atributi često u vezi sa nastankom i razvojem kapitalista. Moral, poštenje i slično, kao osobine koje bi trebalo da budu temelj čovečanstva, ovde se retko sreću, ali ,,kome je do morala neka ide u crkvu'' reče jedan čovek.

Prvi milion je usled svega nabrojanog teško i opravdati, ali ko još mari za to? Na primer, niko ne pita za poreklo kapitala porodice Kenedi koje je nastalo u  vreme prohibicije i uspešnih poslovnih poteza DŽozefa Kenedija, rodonačelnika porodice.

Srbija, kao jedna od zemalja u kojoj je na najgori način osvanuo kapitalizam u neoliberanom obliku, koja poput teškog bolesnika još uvek kašlje posle nepreležane tranzicije, ima svoju priču o novonastalim kapitalistima.

Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe“ navodi da je svoj prvi milion zaradio proizvodnjom kukuruznih pahuljica 1. Milan Popović, bivši suprug popularne pevačice Severine navodi da je vozeći taksi upoznao sina suvlasnika firme „Mark Rič“ i da je nakon šest meseci upornog učenja od Vlaste Savića ( trgovac čelikom iz Švajcarske) uspeo da se zaposli u  firmu „Mark Rič“ i da ostvari bonus od milion dolara 2. Ove i druge priče zaista deluju dirljivo i navode čoveka da pomisli kako je sve moguće. Međutim, u ovim pričama se nigde ne navode ortački odnosi sa političarima, prljavi trgovački dilovi tipa šećerana za dinar, nevraćanja kredita uzetih od državnih fondova i banaka i drugih. Sudski procesi prolaze, a psi i dalje laju.

Kapitalisti se u kapitalizmu ne mogu zaobići, ali jako je bitno koliko oni podržavaju državu u kojoj su i nastali. Oni treba da budu brana za druge nasrtljive kapitale koji u sebi nemaju nacionalni karakter. Iz tog razloga manje je zlo da država pomogne domaćeg kapitalistu, bez obzira na poreklo njegovog prvog miliona, nego da obrazuje jeftinu radnu snagu najamnika za stranog kapitalistu koji u potrazi za profitom već sutra odlazi dalje.

S toga, domaći kapitalista koji je svoj kapital (proizvodnju, trgovinu) vezao za svoju zemlju ne sme da bude diskriminisan u odnosu na obilato ispomaganog (subvencionisanog) stranca. Tim pre što je i stranac, ne pitaj kako, stekao svoj prvi milion.

1 https://www.axa.rs/newsletter/broj-44/miodrag-kostic-kako-sam-zaradio-prvi-milion/2 http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/recept-za-uspeh-kako-su-domaci-bogatasi-zaradili-svoj-prvi-milion/jzd6lrk