Pravno nasilje nad Republikom Srpskom

Poslednje odluke i nalozi Visokog predstavnika UN u BiH Valentina Incka i njegovog zamenika Rafija Gregorijana, koji je i supervizor za Brčko, ustalasale su političku javnost u Bosni i Hercegovini, a posebno u Republici Srpskoj. Ne bez razloga. Jedna od tih kontroverznih odluka, koja je u RS ocenjena kao potpuno neprihvatljiva, odnosi se na pravni i ekonomski status, kao i nagoveštenu (zaprećenu) mogućnost prisvajanja imovine kompanije "Elektroprenos BiH" u distriktu Brčko, koja je zajedničko vlasništvo dva entiteta – Republike Srpske i Federacije BiH.

Ovo je prvi slučaj od kako je uspostavljena supervizija međunarodne zajednice u BiH da Visoki predstavnik svojim odlukama i nalozima, koristeći (tačnije: zloupotrebljavajući) „bonska ovlašćenja“, zadire u sferu ekonomskih odnosa među ravnopravnim partnerima koji su uložili svoj kapital i imaju svoje legitimne interese. Pravni eksperti, profesori Pravnog fakulteta u Banjoj Luci, kategorični su u stavu da Valentin Incko i Rafi Gregorijan na takav jednostran i po RS štetan potez nisu imali pravo ni po Dejtonskom sporazumu ni po tzv. bonskim ovlašćenjima.

Ali, najpre da kažemo nekoliko reči o samoj kompaniji.

Za "Elektroprenos BiH" može se reći da je kičma elektroenergetskog sistema u Bosni i Hercegovini. Reč je o velikoj i značajnoj kompaniji čija je obaveza da svu energiju proizvedenu u hidro i termoelektranama prenese do elektrodistributivnih područja i velikih industrijskih potrošača i da poveže elektroenergetski sistem Bosne i Hercegovine sa elektroenergetskim sistemima susednih zemalja i ostalih zemalja, čime omogućava izvoz, uvoz i tranzit električne energije.

"Elektroprenos BiH" je uspostavljen kao zajedničko akcionarsko društvo Republike Srpske, koje u njemu ima 41% ukupnog kapitala i Federacije BiH, sa učešćem od 59% zajedničke imovine. Sedište glavne uprave kompanije je u Banjoj Luci, a svoje organizaciono-tehničke funkcije "Elektroprenos BiH" ostvaruje u okviru četiri operativna centra: Banja Luka, Sarajevo, Mostar, Tuzla.

Šta je bio povod da se Valentin Incko i Rafi Gregorijan umešaju u sistem upravljanja i svojinske odnose u kompaniji, na šta nemaju pravo?

Najkraće i najjednostavnije rečeno: kao sve drugo zajedničko u BiH, i u "Elektroprenosu" stvari ne fukncionišu. Rukovodni kadrovi u kompaniji deluju kao raštimovani orkestar, ne mogu ni oko čega da postignu punu saglasnost. A u upravnom odboru su stalna preglasavanja, blokade. Ako bi se tako nastavilo, put neizbežno vodi u razdruživanje.

Takva mogućnost je, izgleda, i bila glavni motiv Incku da posegne za svojim „bonskim ovlaštenjima“. Međutim, taj isti Incko svesno zaboravlja da su u pitanju akcionari sa svojim udelima i vlasništvom, da u BiH i entitetima postoje ustavi i zakoni, legitimne državne i entitetske institucije.

Zbog svega ovog reakcija vlasti u RS morala je da bude takva kakva jeste:

„Republika Srpska, kao strana potpisnica svih aneksa Dejtonskog mirovnog sporazuma, ne prihvata posljednje nametnute odluke od strane Visokog predstavnika, i odlučna je da se suprotstavi kršenju vladavine prava, u potpunosti opredijeljena poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma...“

Ovo je početni pasus i jedinstven stav potpisnika zajedničke izjave predstavnika svih zakonodavnih, izvršnih i predstavničkih tela u Republici Srpskoj, kao i predstavnika RS u zajedničkim državnim organima – Predsedništvu BiH, Parlamentarnoj skupštini BiH, Ministarskom veću i drugim državnim organima Bosne i Hercegovine.

U izjavi se naglašava da je Visoki predstavnik svojim poslednjim odlukama grubo nasrnuo i na suverenitet Bosne i Hercegovine, uskrativši pravo njenim legitimnim institucijama da samostalno i punopravno odlučuju. Pri tome je apostrofirano da je mandat Visokog predstavnika, šefa OHR-a u BiH, vezan isključivo za tumačenje i provođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, a ne za njegovu reviziju kroz nametanje zakona.

„Ponovo zloupotrebljavajući svoja ovlašćenja, Visoki predstavnik izvršio je udar, ne samo na samo na Dejtonski mirovni sporazum i Ustav, već i na vlasničke odnose u kompaniji 'Elektroprenos', ugrozivši imovinu Republike Srpske i njenih građana. Posljednja odluka Visokog predstavnika predstavlja još jedan korak ka podjeli BiH“.

Najodgovorniji predstavnici državnih organa i tela u Republici Srpskoj ovom zajedničkom izjavom upozoravaju političku javnost da je krajnje vreme da se prekine s pravnim nasiljem koje nad RS provode tzv. visoki predstavnici, za koje je rečeno da su već dugo „očigledno izvor problema, a ne rješenja u BiH“. Oni pozivaju Valentina Incka, šefa OHR-a u BiH, da se vrati u okvire svojih ovlašćenja, koja proističu iz međunarodnog sporazuma, uz istovremeni zahtev da povuče svoje neustavne, antidejtonske odluke. A ukoliko to izostane, sve posledice svojih odluka snosiće upravo on – Valentin Incko.

Na kraju zajedničke izjave se kaže:

„Predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti u Republici Srpskoj, kao i predstavnici Republike Srpske u zajedničkim organima BiH, jedinstveni su i odlučni da štite Ustavom zagarantovana prava Republike Srpske i svih njenih građana, svim pravnim i demokratskim sredstvima, uključujući i pravne mogućnosti za tužbu protiv svih visokih predstavnika, koji su mimo Dejtonskog sporazuma i tzv. bonskih ovlašćenja nametali zakone“.

Kako rekosmo, potpisnici zajedničke izjave su srpski zvaničnici iz svih republičkih organa i institucija, kao i najodgovorniji predstavnici RS u Bosni i Hercegovini. Ima nagoveštaja da će stavovi u njoj formulisani biti osnaženi i odgovarajućim skupštinskim odlukama.