Poraz Amerike i uspeh Vikiliksa

Američki republikanac Piter King ih je nazvao teroristima. Državni sekretar SAD Hilari Klinton osuđuje njihovu najnoviju akciju kao ugrožavanje života američkih diplomata. Tu akciju italijanski ministar inostranih poslova Fratini ocenjuje kao „11. septembar svetske diplomatije!“ Ne, ovde se ne radi o bradatim ekstremistima sa Bliskog istoka, već o grupi ljudi koji vode vebsajt Vikiliks.

Međunarodna organizacija Vikiliks se pročula po celom svetu kada je aprila 2010. godine objavila video snimak ubijanja iračkih civila od strane američkih vojnika pod nazivom „kolateralno ubistvo“. Nakon toga je Vikiliksov vebsajt postao glavni portal za neovlašćeno objavljivanje anonimnih dojava, cenzurisanih dokumenata i video snimaka sa udaljenih bojišta na internetu. U julu iste godine je Vikiliks objavio 76,900 dokumenata o ratu u Avganistanu, a u oktobru oko 400,000 dokumenata o iračkom ratu. 28. novembra, Vikiliks je otpočeo objavljivanje 251,000 diplomatskih prepiski američkih diplomata sa Stejt Departmentom i 8,000 smernica koje je američka vlast uputila svojim diplomatama.

Pre same objave tajnih dokumenata, Vašington je pokrenuo ofanzivu da upozori države sa kojima imaju diplomatske odnose kako bi ovaj korak Vikiliksa mogao da ugrozi te odnose.

Pre same objave tajnih dokumenata, Vašington je pokrenuo ofanzivu da upozori države sa kojima imaju diplomatske odnose kako bi ovaj korak Vikiliksa mogao da ugrozi te odnose. U suštini, svetskim državnicima i diplomatama je rečeno da se ne ljute kad saznaju šta Amerikanci zaista misle o njima. Vlasti SAD, Velike Britanije i Kanade su oštro osudili akt objavljivanja ovih prepiski i složili se da Vikiliks ugrožava njihove nacionalne interese. Oglasila se i najveća svetska demokratija, Indija, čije vlasti su, doduše, izjavili da nemaju ništa protiv objavljivanja ovih dokumenata i da su veoma zainteresovani da saznaju šta tu sve piše. Možda je njihov zvanični stav sličan stavu prosečnog građanina bivše Jugoslavije. Rekao bih da smo svi zainteresovani da čujemo šta Amerika zaista misli o nama i koje se smernice daju kada su u pitanju delovanja američkih diplomata u našoj zemlji.

Do trenutka pisanja ovog članka, Vikiliks je objavio tek 220 od 251,000 dokumenata – postavljanje dokumenata na internet vrše postepeno.

Koliko se Srbija spominje u ovim prepiskama? Vrlo malo, bar za početak. Do trenutka pisanja ovog članka, Vikiliks je objavio tek 220 od 251,000 dokumenata – postavljanje dokumenata na internet vrše postepeno. Ali ono što sam našao je da je Filip Gordon, pomoćnik državnog sekretara SAD zadužen za evropske i evroazijske odnose, septembra 2009. godine izrazio negodovanje što srpski ministar inostranih poslova Vuk Jeremić nije učinio dovoljno da ohrabri Srbe da učestvuju u kosovskim izborima, nakon čega je diplomatski savetnik francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija, Žan-David Levit, dodao da Jeremić samo „pravi velika obećanja, [...] ali ih ne ispunjava.“ Dva meseca pre toga, Vuk Jeremić je izjavio da bi učešće Srba na predstojećim lokalnim izborima na Kosovu značilo „indirektno priznavanje nezavisnosti Kosova“. Nije sasvim jasno zašto je američki zvaničnik Gordon očekivao da će Jeremić uraditi suštu suprotnost od onoga što je prethodno izjavio i koja je obećanja Jeremić zapravo dao.

Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, rečnik američkih i francuskih diplomata postaje oštriji. Koriste se reči poput „bosanske poslušnosti“. Govori se o podeli između Amerike i Bošnjaka s jedne strane, koji podržavaju održavanje velike uloge UN u Bosni, i Srba i Evropske unije s druge strane, koju Gordon opisuje kao lažnom, ali izražava razumevanje za bošnjačke lidere koji imaju političku potrebu da to „prodaju svom narodu“. Misija UN je opisana kao „neefikasna“ i diplomate su se dogovarale oko toga koju šargarepu da ponude Bosancima da prihvate njihove planove. Hrvatska se samo na kratko spominje, uglavnom u smislu da treba uložiti napore da što pre uđe u Evropsku uniju.

Iako su SAD najavile da će objavljivanje tajnih dokumenata stvoriti tenzije, moglo bi se reći da se način na koji se tajno odnose prema Balkanu ne razlikuje mnogo od načina na koji se otvoreno ponašaju prema nama.

Iako su SAD najavile da će ovo objavljivanje tajnih dokumenata stvoriti tenzije u svojim diplomatskim kontaktima, moglo bi se reći da se način na koji se tajno odnose prema Balkanu ne razlikuje mnogo od načina na koji se otvoreno ponašaju prema nama. Do sada nema tu nečeg posebnog što mi i ranije nismo znali. To da Jeremić ne održava obećanja nam je poznato, znamo da zapad želi poslušnost od Srbije i Bosne (umesto saradnje) i da političari prodaju svakakvu maglu narodima bivše Jugoslavije. Možda je u tome baš i najzanimljivija stvar. Mi kao da takav odnos prema nama od zapada i očekujemo.