Pokvarena mašta i prljavi filmovi

Vini DŽons je lako mogao da igra za Arkana. Dobro, ne baš lako. Nije to bilo toliko verovatno. Ali, teoretski je mogao. Vini je bio profesionalni fudbaler u Engleskoj sve do 1996. godine. A Željko Ražnatović je tokom devedesetih bio predsednik i vlasnik fudbalskog kluba Obilić. Teoretski, dakle, da su se neke stvari poklopile, DŽons je mogao da potpiše za Obilić. Pred kraj karijere recimo.

Ali, to se nije dogodilo. Vini DŽons nije igrao za Arkana. Zato će sada – igrati Arkana. U novom filmu DŽona Irvina "Prljavi rat", čija je premijera najavljena za sledeću godinu, Vini DŽons, koji se u međuvremenu posvetio glumi (i to vrlo uspešno), tumačiće lik Željka Ražnatovića. Eto kako se sudbina poigrala.

Sudbina?! Neće biti!

Da poređamo poznate elemente jednačine još jednom. Ovog puta u malo drugačijem tonu. Ali potpuno legitimnom:

Jedan od najprljavijih fudbalera u istoriji igraće Arkana u filmu "Prljavi rat"!

Tolika količina prljavštine u jednoj informaciji nije dobra. Ne samo iz ekoloških razloga. Mnogo više iz političkih. Nije se prljavština skupila na jednom mestu nimalo slučajno.

Nikakva se sudbina nije ovde igrala. Ako Srbi išta mogu da zaključe iz protekle dve decenije, to je da ovakve priče konstruiše neka mnogo prizemnija sila.

Kakav će biti Vini DŽons u ulozi pokojnog supruga Svetlane Ražnatović? Već samo prema njegovoj filmskoj karijeri, lako je zaključiti. DŽons je do sada uvek igrao problematične tipove, gangstere i nasilnike. Takve role mu leže. Jer je i na terenu, dok je igrao fudbal, bio nasilnik. Tako se i proslavio. Lomio je kosti protivnicima. Jednog je penzionisao pregrubim faulom. Pola Gaskojna je na jednoj utakmici čuvao tako što ga je držao za testise, što je uslikao jedan fotoreporter. U kojem god klubu da je igrao, važio je za najgrubljeg fudbalera. Ne samo te ekipe, nego i cele lige. Disciplinski organi su ga neprestani kažnjavali. U više navrata hteli su doživotno da mu zabrane bavljenje fudbalom.

Takav imidž kasnije je preneo na filmsko platno. Ono koje je uvek gladno za takvim antiherojima. Holivud je oberučke prihvatio njegovu robusnu pojavu. U sedmoj umetnosti čak se i bolje snalazi nego na fudbalskom terenu. Kao fudbaler je igrao po prosečnim ekipama. Kao glumac, nastupao je već u nekoliko vrhunskih ostvarenja. A i nagrađivan je. Jer je – idealan filmski negativac.

Zato je i angažovan za "Prljavi rat". Arkan će u tom filmu biti glavni zlikovac. O čemu, pored DŽonsovog glumačkog profila, svedoči i scenario.

Priča "Prljavog rata" vrti se oko navodno istinite priče Eduarda Floresa, polu Mađara rođenog u Boliviji. Flores je kao ratni izveštač stigao početkom devedesetih na linije fronta u jugoslovenskim ratovima. Kasnije je tvrdio da je u sukobima srpskih i hrvatskih snaga oko Osijeka uzeo aktivno učešće. Na hrvatskoj strani. Tvrdio je da je od stranaca sastavio dobrovoljački odred, koji se borio protiv Srba. I da je taj odred čak presudno doprineo "odbrani" jednog slavonskog sela. A da je on sam u tim borbama bio više puta ranjen.

Po završetku rata, i među hrvatskim oficirima bilo je mnogo onih koji su tvrdili da Flores i njegov "odred" nisu ispalili nijedan jedini metak. Osim što su sumnjičeni da su ubili dva švajcarska novinara koji su istraživali njihove nezakonite poslove oko ratišta. Ali, Floresova romansirana verzija njegovog učešća u ratu u Hrvatskoj otišla je u svet. Nije je poremetila čak ni Floresova smrt – aprila ove godine ubila ga je bolivijska policija u Santa Kruzu, prilikom racije u hotelu u kojem je odseo. Policija je posle tvrdila da je Flores bio vođa terorističke grupe koja je pripremala atentat na bolivijskog predsednika Eva Moralesa.

Po Floresovom viđenju njegove biografije već je snimljen jedan dokumentarni film. "Prljavi rat" govori o istim stvarima. Ali, na igrani način. Po tome, i količini para koja je uložena u njegovo snimanje, biće mnogo veći i značajniji projekat od dokumentarca.

Da poređamo činjenice ponovo:

Jedan od glavnih holivudskih negativaca igra Arkana, u filmu nastalom po naučnofantastičnoj autobiografiji okorelog kriminalca koji je međunarodnu slavu izgradio na "objektivnoj" priči kako je navodno spasavao slavonska sela od invazije srpskih zločinačkih jedinica. Arkanovih jedinica.

Da, da... Arkan će u ovom filmu biti unapređena verzija Hanibala Lektora. Flores ga je takvog opisao. Režiser Irvin će ga takvog snimiti. A Vini DŽons će ga takvog odglumiti.

Da li je to problem samo Svetlane Ražnatović?

Nikako. Jeste i njen, ali i naš. Jednako kao i ona knjiga o albanskom junaku Milošu Kopiliku koji ubija Murata. Ne zato što je Arkan isto što i Obilić. Mada je bio predsednik istoimenog kluba, Željko Ražnatović bi sigurno i sam odbio takvo poređenje, s obzirom na to da je umeo da progovori o svojoj "nestašnoj mladosti" (čitaj – kriminalnim aktivnostima).

Ali, ta dva slučaja u nečemu su podudarna. U prvom, Srbima se otima nacionalni junak, navodno na bazi "istorijskih nedoumica". U drugom, nameće im se nacionalni monstrum, po navodnoj biografiji čoveka krajnje sumnjive biografije.

Podudarnost je ta što će u oba slučaja najdeblji kraj, pred očima celog sveta, opet izvući Srbi. Oni isti koji su već godinama dežurni holivudski negativci, ali koji ni ne pokušavaju da spreče prodor u svet takve iskrivljene, filmske slike.

Svetlana Ražnatović možda može eventualnom tužbom da spreči izlazak "Prljavog rata". Ipak, taj posao morala bi na sebe da preuzme država Srbija. Šta god mislili o Cecinoj muzici, i šta god mislili o Arkanovoj "nestašnoj mladosti" ili njegovom učešću u jugoslovenskim ratovima, priznaćete da je poslednje što nam u ovom trenutku treba još jedna bajka o Srbima kao "najvećim zločincima posle nacista".

P. S. A što se tiče Vinija DŽonsa, ako baš hoće da ima posla sa Srbima, neka dođe da igra fudbal u našoj ligi. I sa 44 godine, imao bi mesta u bilo kojoj ovdašnjoj ekipi.