Komentar dana | |||
Oni nikada u nama neće gledati saveznike |
petak, 11. novembar 2011. | |
Pre desetak godina, objašnjavajući politiku razoružavanja Srbije, jedan NATO oficir mi je rekao da je Balkan oduvek prostor sukoba i da ga u interesu Evrope treba razoružati kako bi se omogućila trajna stabilnost. Nisam im verovao ni tada, a ne verujem im ni sada kada pod okriljem NATO alijanse planiraju formiranje „Vojske Kosova“. Armije su oduvek bile sredstvo za uspostavljanje „nove realnosti“. Svako uspostavljanje novog stanja na Kosovu i Metohiji posledica je ratova i angažovanja vojne sile bilo da se to dešavalo 1912, 1915, 1918, 1941. ili 1999. godine. I dok „naši prijatelji iz NATO“ pripremaju snage koje će im omogućiti da sačuvaju stanje koje su nasiljem uspostavili na Kosovu i Metohiji, na Srbe se glada drugim očima. Najpogodniji Srbi, ukoliko nisu mrtvi, jesu oni razoružani, poniženi i sluđeni. Sve drugo je neprihvatljivo. Ali da bi Srbi zaista postali takvi, proračuni su pokazali da je preskupo razoružati ih vojnom akcijom. Pokazalo se da je efikasnije angažovati interesnu grupu na vlasti koja će pod maskom reforme potpuno razoriti odbrambeni sistem zemlje. I mada razoriti jedan sistem nije baš jednostavno, oni su se svojski potrudili nastojeći da preduzete mere u „demontaži“ sistema odbrane budu takve po posledicama da je svaka popravka nemoguća, radeći u više pravaca: Kroz akcije uništavanja lakog pešadijskog naoružanja, uništavanje lakih prenosnih protivavionskih raketa STREL-2M, pešadijskih mina... Kada je uništavanje i razoružavanje u pitanju, NATO je spreman da plati. Kada se daju donacije, one idu na edukaciju, seminare... Moguće da je to naoružanje zastarelo ili po nekim tumačenjima nehumano. Ali mi nismo imali bolje i do nabavke kvalitetnijeg nije se trebalo lišavati onoga što imamo. Pod formom profesionalizacije ukinuto je obučavanje građana za upotrebu naoružanja i oružanu borbu. Najpre lošom organizacijom klasičnog služenja vojnog roka, uvođenjem parodije od tzv. „civilnog služenja vojnog roka“, da bi se zatim kvaziprofesionalizacijom generacije građana Srbije učinile neobučenim ne samo za oružanu borbu već i za svaki vid delovanja u vanrednim i ratnim situacijama; Čak je i saradnja sa drugim zemljama, koja je u suštini pozitivna, u realizaciji interesne grupe na vlasti postala sredstvo za slabljenje odbrambene moći Srbije i njeno stavljanje u službu interesa svetskih moćnika. Budemo li i dalje ćutali pred pogubnom politikom kakva se vodi u sistemu odbrane, Srba će uskoro biti na ratištima širom sveta ali ovaj put kao savremene Gurke, kojima će komandovati Litvanci, a njima Nemci dok bi na vrhu lanca bili naravno Amerikanci. I tako, Srba će biti u Avganistanu ali ne i na Kosovu i Metohiji. Bez obzira na to da li je politika naših neprijatelja naoružavanje ili razoružavanje jedina konstanta je želja da se Srbija učini slabom i nesamostalnom i da se dovede u stanje u kome će morati prihvatiti rešenja koja joj budu nametnuta. Interesna grupa na vlasti, dok ne ode sa političke scene, jeste tu samo da ostavi utisak da u Srbiji ima nekoga ko je voljan da tu njihovu politiku i sprovodi. I dok se mi dvoumimo i prepiremo, na delu naše teritorije, stvara se vojska koja je po svim merilima neprijateljska i kojoj će osnovni zadatak biti da se suprotstavlja interesima Srbije u njenoj južnoj pokrajini. |