Коментар дана | |||
Необично одсуство реакција на најављену оптужницу против председника РС - да ли смо се предали и прихватили Шмита?! |
понедељак, 07. август 2023. | |
Вијест коју су 7. августа ове године објавили поједини медији у Сарајеву, да ће Тужилаштво БиХ ускоро подићи оптужницу против Милорада Додика, предсједника Републике Српске, којом ће га оптужити за дјело које је Кристијан Шмит наметнуо као “кривично дјело непоштивања одлука високог представника”, у медијима у Републици Српској пролази готово незапажено. Наравно, не примјећујем ово зато што се ради о прогону Додика. Исто запажање би стајало и да је било ко други изложен таквом прогону, јер тај прогон значи да појединац, уз то још и странац, своју вољу наметне као закон у држави, што је забрањено свим изворима права на свијету, а онда се државни апарат ставља у погон ради прогона свакога ко не прихвата то насиље.
Стога, судећи по одсуству реакције на све то, шта друго човјек може закључити до да у Републици Српској људи нису свјесни и, што је још горе, и не занима их, да овај случај није само суђење Додику него и свима нама. Штавише, добар дио се наслађује овим прогоном и само чека да из тога извуче сопствену корист. Не занима их што ће Шмит колико сутра, рецимо, наметнути као закон да одузима имовину Српској па ће свако ко не поштује и не примјењује тај његов закон бити оптуживан и суђен. И тако бисмо имали Републику Српску у затвору или пак ситуацију, у ствари једно трајно стање, да у страху да не буду утамничени, људи примјењују Шмитову вољу као закон, а тиме уједно признају Шмита као високог представника. Не зна се шта је горе. А биће, у ствари већ и јесте, ова друга ситуација – прихватање Шмита. Једноставно, народ се предао и препустио насиљу над Уставом БиХ, то јест над правом и суверенитетом БиХ. Краће казано, народ у Републици Српској се препустио том насиљу као својој судбини. То је право стање ствари овдје. |