Medijski mrak nad Srbijom

Verovatno ima više medijske slobode, bar kada se radi o evropskim zemljama, dok je na vlasti režim koji mondijalistički krugovi smatraju neprijateljskim, makar i ne bio oličenje demokratije, nego kada na čelo države dođu njihovi favoriti. Naprosto, uz medije pod kontrolom vlade, postoje i relativno brojna sredstva masovnog informisanja podržana od strane, makar u odnosu na domaće činioce vlasti, nevladinih organizacija, kao i direktno od zainteresovanih inostranih državnih institucija. No, kada „demokratske snage“ dođu na vlast, čak iako ne guše od njihove vlade nezavisne medije, njih nema ko tako obilato da pomaže kao u prethodnoj fazi, dok su prozapadne stranke bile u opoziciji.

Činjenica je da u „demokratskom sistemu“ vlada umanji svoje neposredno prisustvo na medijskom prostoru, ali privatizovana sredstva masovnog informisanja, pogotovo elektronska, uglavnom dospevaju u ruke mondijalistički nastrojenih stranih medijskih magnata ili domaćih krugova sličnih stavova (odnosno, onih koji im, se zbog svog računa, prilagode).

U takvim okolnostima, dok se glasno priča o demokratiji i nezavisnom novinarstvu, gotovo da zavlada novo ideološko (evroatlantsko) jednoumlje. Medijski se protežiraju jedne političke snage, radi se protiv drugih ili se one ignorišu. Nepodobne zemlje se blate, a navodni saveznici veličaju, kršenja ljudskih prava onih koji nisu ideološki podobni previđaju se, a od muve se pravi slon kada se radi o nečemu što evroatlantisti doživljavaju kao pretnju. I sve to, radi se često indirektno, u vidu „nepristrasne“ analize.

Već godinama, spomenuto imamo priliku da vidimo i u našoj Srbiji. Međutim, nedavno sam se podsetio da značajnu medijsku ulogu još ima i staro policijsko-udbaško bratstvo. U novonastalim okolnostima, nekadašnji medijski delatnici „snaga reda“ združenih za državnu i javnu bezbednost, dobro su se snašli. Ima ih i u mondijalističkim, i u državnim, ali i opozicionim medijima.

Daleko od toga da su oni, kao i njihovo bratstvo, homogeni. Imaju različita ubeđenja, već u skladu sa interesima. A ne osporavam da i među njima može da se nađe po neki idealista, rukovođen onim u šta iskreno veruje. No, bez obzira na sve to, oni nisu izgubili „porodični instinkt“. Kada prepoznaju da je neko njihov ugrožen, ili makar da se upustio u neku važnu igru, složno staju na njegovu stranu. Krv nije voda, a svesni su i da „ruka ruku mije“!

Tako se u slučaju Uroša Mišića, drakonski osuđenog na osnovu montirane istrage i tokom sličnog sudskog postupka, pokazalo da zvaničnu verziju podržavaju ne samo mnogi mediji koji su trenutno prorežimski nastrojeni, već i nemali broj opozicionih. U vezi sa spomenutim slučajem vlada medijski mrak kao u doba Brozove i Staljinove vladavine, a to je ipak mnogo i za mondijalističku „demokratiju“.

Upečatljiv primer koliko ljudi iz medijskih ešelona policijsko-udbaškog bratstva doživljavaju lično ceo slučaj, imam utisak, predstavlja i to da je mojoj redakciji, povodom teksta „Pravda za Uroša“, stiglo ljutito pismo novinara (da ga ne imenujem) jednog opozicionog dnevnog lista. Čovek se našao lično uvređen što ne verujem nategnutoj policijskoj verziji. I što Uroš, verovatno, nije osuđen na 100 godina zatvora.

Njegovo pismo me je navelo da spomenem još nešto što zagađuje srpske medije. To je korupcija. U mnogim novinama, i elektronskim medijima, moguće je proturiti bilo šta ako se za to plati. Izbroje se pare, i naruči željeni članak ili prilog. Otuda, oni koji su navikli da rade u skladu sa željom naručilaca, ne veruju da i drugi tako ne postupaju. Ne kažu džabe Litvanci: „DŽeparoš i za časnu sestru misli da je lopov“. Tako je i čovek, pretpostavljam nenaviknut na to da neko sam prosuđuje i ima svoj stav, odnosno da nije unajmljeno pero, pomislio da je moj tekst naručen.

Manje više sad ta epizoda, ali kada na mondijalističko jednoumlje u medijima, uticaj policijsko-udbaških struktura i onih koji su ponikli u njihovim redovima, a sada rade za svoj račun, dodamo legalnu marketinšku prodaju prostora i korupciju – ostaje nam samo da zakukamo nad stanjem u medijima u ovoj zemlji!