Ивица Дачић изашао „на црту“ ЕУ?!

Волфганг Валднер, државни секретар владе Аустрије за европске и међународне послове, на економском самиту који је уприличен у Београду под називом “Србија и Европска унија: изгледи и изазови. Утицај светске кризе на економију Србије”, изјавио је да је аустријска влада мишљења да Србија заслужује да добије статус кандидата за ЕУ и да преговори треба да почну што пре, под условом да Србија реши територијални конфликт са Косовом.[1]

Валднер је оценио да Србија треба да реши питање Косова компромисом и додао да је „независност Косова чињеница а изазов је да се нађе формула за север Косова”.

Међутим, Валднер није пропустио прилику да каже да су Срби на северу Косова главни кривци за тамошње проблеме! На ту његову изјаву уместо амбасадора Конузина реаговао је министар Ивица Дачић речима: “сада да не би морао амбасадор (Руске Федерације Александар) Конузин да реагује, реаговаћу ја”.[2] Министар Дачић је оштро полемисао са Волфгангом Валднером о могућности евентуалне поделе Косова. Дачић је изјавио, што је најбитније, да Србија неће моћи да гледа затворених очију уколико влада Косова употреби силу према Србима на северу. “Хоћемо ли сада неки нови рат? Ми то нећемо”, изјавио је Дачић и истакао да је реалност на терену заправо другачија од оне која се представља у западним медијима и од оне коју западне дипломате сматрају “затвореним питањем”. Наиме, Дачић је истакао чињеницу да постоје два Косова, једно српско и друго албанско, иако је и даље у Уставу Републике Србије Косово наведено као целина и као таква део Србије, што се може променити једино референдумом о изменама Устава.

Државни секретар Аустрије Валднер истакао је да је независност Косова реалност, а да подела није опција и да би што пре требало наћи формулу за решење питања севера Косова. Након тих речи вицепремијер и министар унутрашњих послова Ивица Дачић реаговао је следећим речима: најпре је подељена Србија, да би се дошло до става да “нема подела”.

“Ви говорите о реалности и стварности независног Косова и да подела није опција… Подсећам Вас да је прво Србија подељена, па се онда дошло до става да нема подела . Да су прво границе Србије промењене, па се онда рекло да нема више промена граница. Албанци нису желели да живе у Србији и ја им признајем то право, али ни Срби не желе да живе на независном Косову. Ја очекујем да им Ви као демократа признате то исто право”. Осим тога, Дачић је истакао да ниједна земља на путу ка ЕУ није морала да преговара о статусу њених појединих територија.

“Ако Тачи војно освоји север Косова, ми треба да прећутимо да бисмо ушли у ЕУ?”, упитао је Дачић окупљене на форуму, а понајвише Волфганга Валднера. Министар је касније у изјави за новинаре рекао да је морао тако да реагује и да је неприхватљиво да неко из Аустрије у Београду држи лекције о томе како су Срби изазвали кризу. На самиту је наравно био присутан и руски амбасадор Конузин, који је, без сумње, био задовољан Дачићевим одговором. Осим Конузина, Дачићевим одговором треба да буду задовољни и грађани српске националности на северу покрајине. Упркос томе што подела Косова није нешто што је предвиђено Уставом, она ипак представља реалност на терену и фактичку ситуацију у којој се налазе Срби на северу. Међутим, подела Косова остаје проблем, јер ће се онда отворити питање, шта са Србима који живе јужно од Ибра у централном делу покрајине, и који су готово у потпуности изоловани. Поставља се питање, како ће држава Србија њих да заштити?

Да ситуација на северу Косова нимало није безазлена, потврђује и самит министара одбране чланица НАТО-а, који ће се одржати 5. и 6. октобра у Бриселу, што је потврдио и генерални секретар Алијансе Андерс Фог Расмусен. ”Разговараћемо о развоју прилика на Косову. Видели смо оштро подсећање како брзо могу нарасти тензије и како остаје важна НАТО мисија”, преноси Глас Америке његове речи. При томе је на питање новинара да ли су заиста НАТО трупе морале да употребе бојеву муницију, Расмусен изјавио следеће: “Пре свега, КФОР је јасно деловао у циљу самоодбране. Добио сам детаљне информације и потпуно сам уверен да су трупе деловале у оквиру мандата”.[3]

Ове изјаве потврђују да ће у наредним данима КФОР и НАТО имати одлучујућу улогу на северу Косова и да ће свесрдно заступати интересе Приштине, а не Београда и српског народа. Иста чињеница важи и за ЕУ која не одустаје од независности Косова, што представља само континуитет политике која је почела бомбардовањем СРЈ 1999.

[3] http://www.voanews.com/serbian/news/NATO-Kosovo-10-03-130996158.html