Gospodin izvestilac

Kakva vlast, takav i Nušić: dok je neprevaziđeni srpski komediograf početkom 20. veka ismevao tadašnje političke moćnike "Gospođom ministarkom", dotle se neprevaziđeni evropski izvestilac Jelko Kacin, na početku 21. veka, ruga savremenoj srpskoj politici "gospodinom ministrom".

- Ne radi se o fudbalu, već o budućnosti Srbije. Ne ulazi EU u Srbiju, već se Srbija priključuje EU. Sve dok gospodin ministar bude mislio da je njegov zadatak da komentariše fudbalsku utakmicu, neće biti ministar spoljnih poslova na zadatku i nivou približavanja Srbije EU – rekao je Kacin o Vuku Jeremiću, šefu srpske diplomatije, reagujući na Jeremićevu izjavu da je, što se tiče evropskih integracija Srbije, sada "lopta prebačena u dvorište EU"[1].

Gospodin ministar! Zamislite, na čelu ministarstva spoljnih poslova imamo, otkriva nam Jelko Kacin, gospodina ministra! Da ne bude zabune, izraz "gospodin" ovde je upotrebljen u izrazito pogrdnom smislu. Nije to kao ono nedavno, kada su snishodljivi i ponizni beogradski izveštači pobednika hrvatskih izbora Ivu Josipovića opisivali kao "gospodina predsednika". To je bio kompliment, za razliku od Kacinovog "gospodina ministra", što je čista uvreda, proistekla verovatno iz Kacinovog sazrevanja i obrazovanja u titoizmu, u kojem je izraz "gospodin" bio ne samo obavezno pežorativna, već i krivično kažnjiva kvalifikacija.

A ko je uopšte "gospodin" Jelko Kacin, koji svako malo drži lekcije Srbiji, srpskoj skupštini, evo sada i srpskim ministrima? Pa, to je gospodin izvestilac koga su Srbiji dodelila gospoda iz Evropskog parlamenta. Već dva puta. Njima, normalno, nije smetalo što je Jelko Kacin bio među gospodarima "gospodskog rata" u Sloveniji, početkom devedesetih, u kojem je stradalo ljudi nedovoljno i za genocid srpskih snaga nad slovenačkim civilima. (Štaviše, neka kasnija saznanja pokazala su da su ratne zločine tamo vršile slovenačke snage, na primer u Holmecu, i to u periodu dok je Jelko Kacin, kao slovenački ministar informisanja, uspešno obmanjivao ceo svet kako se Slovenija nalazi pod srpskom agresijom, ali sve su to bila zlodela premalog intenziteta da bi zaslužila pažnju gospode istražitelja Haškog tribunala.) Niti je gospodinu Kacinu palo na pamet da odbije poverenu mu službu – nadgledaće kako narod koji je proterao iz svoje Slovenije sada ulazi u njegovu EU, što da ne?! Kad može gospodin Vilijem Klinton da se slika sa gospođicama srpskim teniserkama, kad može gospodin DŽozef Bajden da večera najskuplju pršutu usred Beograd, kada mogu gospoda Oliver Dragojević i Dino Merlin redovno da dobijaju (i odbijaju) basnoslovno vredne pozive iz Srbije, može i on da bude gospodin izvestilac za Srbiju. Gospođu Republiku Srbiju, tačnije.

Pogotovo što gospoda iz srpske vlasti nemaju nameru da išta preduzimaju protiv Kacinove bahate, okupatorske samovolje. Njegova nezasita potreba da se grubo i vulgarno petlja u sve srpske neprilike – od Kosmeta do Brisa Tatona – propraćena je tek povremeno pritajenim gunđanjem zvaničnog Beograda i neznatno glasnijim negodovanjem srpske opozicije. Možda, doduše, Aleksandar Vučić smatra da je Kacinovo ponašanje stravično, ali sada se nalazi u stranci koja ne bi blagonaklono gledala na takvo mišljenje, pa će ga on ipak izneti na svetlo dana za deceniju, deceniju i po. Do tada, kao najoštriji protest Srbije protiv Jelka Kacina ostaće ubeleženo to što je potpredsednik Vlade Božidar Đelić početkom prošle godine zatražio Kacinovu smenu sa mesta izvestioca za našu zemlju: ovi iz EP-a toliko su se prepali, da su u septembru podarili Kacinu još jedan petogodišnji mandat za Srbiju! Na opšte oduševljenje Druge Srbije, kojoj gospodin izvestilac dođe kao heroj iz stripa: sve o čemu oni maštaju, on s lakoćom sprovodi u delo. Da parafraziram Duška Kovačevića, ne postoji ta budalaština koju će Petar Luković ili Teofil Pančić sklepati po svojim internet budžacima, a koju Jelko Kacin neće uskoro sprovesti u delo kojekakvim evropskim rezolucijama o Srebrenici, merditama i fudbalskim lekcijama iz diplomatije.

Tako sada slušamo njegove pridike Vuku Jeremiću. Odnosno, ne Vuku Jeremiću, za koga ne postoje lični odnosi u visokoj politici (zato je, valjda, njegov odgovor Kacinu, dan kasnije, bio onako patetično benigan[2]), već srpskom "gospodinu ministru" spoljnih poslova, koji se igrom slučaja u ovom trenutku zove Vuk Jeremić. Još preciznije, srpskog gospodina ministra i nije nagrdio Kacin, nego gospodin izvestilac Evropskog parlamenta. Naime, od kada je izabran na funkciju izvestioca Evropskog parlamenta, potpuno je nevažno da li nas Jelko Kacin ne podnosi zato što mu je neki Srbin u mladosti preoteo devojku, ili je nešto deseto po sredi. Čak je i nebitno da li nas ne podnosi, ili mu je samo slatko da nas živcira. Kao izvestilac EP-a, Jelko Kacin ne predstavlja sebe već EP i, samim tim, Evropsku uniju. Iza njegovih dela i nedela, iza onoga što on radi i govori, iza svakog bezobrazluka Jelka Kacina, stoji gospođa Evropska unija. Zato, razmislite da li je moguće "i Kacin i Kosovo", da li zaista "Kacin nema alternativu", trebaju li nam zaista "Kacinove vrednosti". Razmislite, gospodo Srbi.