Fleksibilna vidovitost

Od petooktobarske po-bede 2000, do sjajne po-bede srpske diplomatije, kada je Generalna skupština UN prihvatila molbu vlasti u Srbiji da MSP da mišljenje o (ne)legalnosti secesije Kosova i Metohije, prošlo je nepunih devet godina. Taj trnoviti, ali slavom i po-bedama ovenčan put, započeo je obećanjem DOS-a da će pokrajina opet biti naša, samo da im narod pokloni poverenje, zatim se taj put račvao u dva paralelna, od kojih ni jedan nema alternativu, potom su u okviru rodoljubive strategije vlastodržaca u Srbiji vraćeni naši ambasadori u države koje su priznale nezavisnost naše pokrajine, kao i ambasadori tih država u Srbiju. Odlučno se pokazalo svetu našem i njihovom da smo se malo naljutili, ali da smo zbog naše poznate gostoljubivosti, zaboravnosti i plemenitosti, spremni da sve zaboravimo i oprostimo, posebno jer ambasadori nekih nama prijateljsko – bombarderski naklonjenih država imaju nezamenljivu, savetodavnu, moglo bi se reći čak i više od toga – odlujčujuću ulogu u vršenju unutrašnje i spoljne politike, koju vlast u Srbiji naziva srpskom politikom.

Doduše, bilo je na tom po-bedničkom putu nekih tamnih, možda čak i crnih, ali zanemarljivih tačaka, poput plana od šest tačaka koji se potpuno neočekivano, mimo dogovora vlasti u Srbiji sa gensekom UN, pomenutim stranim ambasadorima i Martijem Ahtisarijem, pretvorio u suprotnost od onoga kako je predstavljen srpskoj javnosti. Takođe, istovremeno kada je već pomenuta po-beda odneta u UN, Makedonija i Crna Gora su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. I na njih smo se malo ljutili (malo više, jer ipak su to susedi, oči u glavi i braća), ali smo i njima oprostili (jer su naši susedi, oči u glavi i braća).

Remetilačka uloga Rusa i Kineza svakako je doprinela da trasa dva paralelna puta, oba bez alternative, krivuda i spreči nebeski narod da se prizemlji u zemlji NEUdođiji. Da se dotični nisu mešali, pretili vetom, srpska pokrajina bi, što se tiče ove vlasti, već bila članica UN, Srbija bi razvila dobrosusedske odnose, koji su nepohodni, kako to naglašavaju funkcioneri NEUdođije, da bi se po-bednički let tim paralelnim putevima završi nečijim trijumfom i tvrdim ateriranjem nebeskog naroda.

I sad, upravo na početku zasedanja MSP, čiju odluku se vlast u Srbiji klela da će ispoštovati, a narodu klela da je to jedini put (zbog toga i on bez alternative) kojim se dva paralelna puta mogu privesti uspešnom kraju, taj čvrsti, rigidni stav da sa oba puta ne skrenemo, da su oba moguća i kompatibilna, koji je dolazio iz usta predsednika u Srbiji, najavom predsednika u Srbiji (ista osoba je u pitanju) treba da postane fleksibilan (stav, ne predsednik, predsednik je dovoljno puta do sada dokazao da je čvrst i nepopustiljiv kada su interesi države u pitanju, jer država to je on).

Vizija ili slučajnost?

Vizija svakako! Vizija koja ima snagu proročanstva i zbog toga bi se mogla nazvati vidovitošću. Izjava upućuje da je pred nama još jedna sjajna diplomatska, pravna, demokratska i nadasve fleksibilna po-beda, koju će svako moći da tumači kako hoće, svako da po njoj postupa kako hoće (osim vlastodržaca u Srbiji, jer će mišljenje suda za nju biti naređenje, kao što je i traženje mišljenja bilo naređenje), a ovde će biti zvanično od zvaničnika protumačena samo na jedan, bezalternativni, slavodobitan i po-bednički, zlobnici bi rekli rigidan, i nefleksibilan način. Ista neprekinuta nit iz dvehiljaditih do danas povezuje sve po-bede, pa i ovu, još jednu po-bedu u nizu po-beda demokratskog režima nad narodom i državom.

Uspešna borba vlastodržaca u Srbiji za ili protiv teritorijalog integriteta Srbije se nastavlja izjavom da će po donošenju mišljenja MSP tražiti od Generalne skupštine UN tumačenje mišljenja. Potom će od MSP tražiti mišljenje o tumačenju, zatim tumačenje o mišljenju tumačenja i tako dalje. Kada se te mogućnosti iscrpe, tražiće se mišljenje o mišljenju, zatim tumačenje tumačenja – broj mogućnosti je beskonačan, zbog toga je takvo i polje delovanja. U medijski levak koji u glave lobotomiranih žitelja zemlje čuda sipa sjajne uspehe vlasti u Srbiji, iz usta predsednika u Srbiji i njemu potčinjenih, tako je usuta prva vesnica još jednog njegovog i njihovog uspeha, odnosno presude, odnosno mišljenja, MSP.

Da li će mišljenje MSP biti presuda ovom režimu u Srbiji i tako postati uspeh naroda u Srbiji – pokazaće vreme.