Evolucija rezolucije

Političke arhitekte iz inostranstva, odnosno kreatori (arhi)tektonskih političkih potresa u Srbiji, koji će uskoro usamljeno ostrvo pretvoriti u arhipelag od minimum sedam ostrvaca, zajedno sa domaćim izvođačima tog udruženog poduhvata (predsednik, pozicione i neke nazovi opozicione stranke) svoje delo su rešile da na polzu naroda serpskoga ukrase i rezolucijom o Srebrenici. Usvajanje rezolucije je takođe deo ovog udruženog poduhvata. Kako ova rezolucija može da evoluira (ili je bolji izraz metastazira), neki počinioci ovog bludodelanija svakako nisu svesni, ali ih takođe svakako nije ni briga zbog toga, kao što nije briga ni one koji znaju čemu će ona da posluži, pošto znaju kome oni služe.

Ovaj udruženi poduhvat će žiteljima Srbije, a posebno mnogogrešnim Srbima, kao i zainteresovanim stranama iz inostranstva pokazati i dokazati da je država Srbija, zajedno sa RS, učesnik udruženog zločinačkog poduhvata, odnosno da su Srbi krivi kao narod. Marti Ahtisari, arhitekta i nobelovac, izrekao je istu tvrdnju. Na taj način rezolucija evoluira u stub koji podupire nezavisnost monstrum države Kosovo, što će svakako sudije MSP imati u vidu prilikom donošenja mišljenja o zakonitosti cepanja teritorije Srbije. Takođe, rezolucija će evoluirati i u argument kojim će pobornici i kreatori ove nezavisnosti ubeđivati države koje još nisu priznale nezavisnost da to učine, pošto su siroti mali hrčki koji nastanjuju tu srpsku pokrajinu bili prinuđeni na otcepljenje zbog genocidne namere zlih i velikih Srba. Takvu nameru su Srbi dokazali koju godinu pre upravo u Srebrenici, a sada i javno priznali, izglasali, i potpisali. To opet znači da je rezolucija dokument sa najvećom mogućom težinom pošto su ga sami mnogogrešnici usvojili. Kada se prizna zločin, svakom sudu je lako da donese presudu, tim pre ako se ima u vidu prethodno zločinačko ponašanje.

Evolucija rezolucije će je takođe pretvoriti u argument kojim će neke večito ugrožene nacionalne manjine u Srbiji, da im se ne bi desilo isto što se desilo u Srebrenici, zahtevati novu deobu onih prvobitnih sedam ostrva. Arhipelag će na taj način metastazirati. A ostrvo i nije neko ostrvo bez bar jedne NATO baze koja će garantovati suverenitet tog ostrva... Još je bolje ako baze izgrade sami urođenici, kao na primer Cepotinu, vesnicu cepanja Srbije. Njom će vlast u Srbiji milodarno obeležiti stupanje države u taj vojni savez.

Nadalje, međunarodna zajednica (pogotovo matične države tih manjina) imajući usvojenu rezoluciju u vidu, zbog sprečavanja novih srpskih zločina, odnosno da bi se sprečila mogućnost pojave neke nove rezolucije, o nekoj novoj Srebrenici u budućnosti, snažno će podržati zahteve ugroženih manjina. Nesumnjivo je da će državotvorna, kakva jeste vlast u Srbiji (predsednik, pozicione i neke opozicione stranke) ispuniti te zahteve. Uostalom ova vlast i jeste državotvorna zato što stvara nove države na tlu Srbije. Rezolucija će ponovo evoluirati u stubove nosače nezavisnosti tih, novih država.

Međutim evolucija rezolucije se tu ne završava. Naime, ona takođe evoluira u istu, neprekinutu nit, koja sve te stubove povezuje.