Ćirilica ima budućnost

Ko nema u vuglu, ima na Guglu.

Srpska narodna izreka

Pre nekoliko dana, kompanija Majkrosoft zvanično je pustila u pogon projekat Bing, koji bi trebalo da predstavlja njihov (očajnički) pokušaj da se zadrže na prestižnom tržištu internet pretraživača, tržištu kojim suvereno dominiraju gigant Google (već nekoliko godina najvrednija robna marka na svetu, koja drži preko 60% tržišta internet pretrage) i svrgnuti, ali i dalje žilavi portal Yahoo(21%). U pitanju je, u mnogo čemu, samo dorada i friziranje postojećeg pretraživača LiveSearch, čiji je udeo na tržištu dramatično opao u poslednje vreme – do te mere, kažu znalci, da bi pokušaj reanimacije bio potpuno besmislen za svakoga, osim za svemogući Majkrosoft.

Nas, naravno, ne bi trebalo da naročito dotiču ove korporativne finese u dalekim SAD, gde se kuje tehnološka istorija, daleko od tmurne balkanske svakodnevice, da nije jedne simbolične sitnice vezane za svečano otvaranje novog pretraživača. „Bing“, naime, od samog puštanja na tržište, postoji u verziji lokalizovanoj za srpski jezik, pisanoj, kako dolikuje, ćirilicom. Najveća svetska softverska kompanija se ovde samo nadovezala na tendenciju sve uočljiviju tokom proteklih godinu dana – da se novi softver pojavljuje na srpskom jeziku i pismu.

Prvo nas je iznenadio Guglov brauzer „Hrom“, koji je bio potpuno prilagođen ćirilici još u probnoj verziji, zatim mu se pridružilo najnovije izdanje popularnog Majkrosoftovog komunikacionog programa Windows Live Messenger (namenjen besplatnom internet ćaskanju, razmeni fajlova i video-telefonu), da bi istim stopama pošao i „Bing“. Čitaocima ovog teksta iz Srbije svakako je nepotrebno napominjati da je Guglov pretraživač automatski lokalizovan na ćirilici već par godina, a standardni Vindous programi u sve većem broju, i u sve kraćim vremenskim intervalima nakon puštanja u prodaju, korisnicima u regionu nude mogućnost podešavanja radnog okruženja na srpskom jeziku i pismu. Pod velikim pritiskom korisnika i nemalim angažmanom dobrovoljaca koji su se prihvatili prevođenja, i popularna komunikaciona mreža „Fejsbuk“ ponudila je mogućnost srpskog interfejsa.

Ono što treba reći jeste da ovi podaci, ma kako nekome mogli izgledati trivijalno i beznačajno, zapravo predstavljaju prvorazredne vesti iz kulture i svakako neposredan odgovor na poslednji tekst prof. Slobodana Antonića,[1] posvećen ugroženosti ćirilice. Dok je srpsko službeno i nacionalno pismo bez ikakve zaštite od nadležnih ministarstava, zakonskih i kulturnih institucija, ostavljeno na milost i nemilost potpuno ne-pismenih medija, kompanija i, što je svakako najstrašnije, izdavačkih kuća – borcima za njegovo očuvanje pokazuju se globalne megakompanije, korporativne ajkule i stubovi nosači američkog imperijalizma i novog svetskog poretka. U ovome im, naravno, pomaže čitava armija anonimnih entuzijasta, koji se bave prevođenjem, pružanjem povratnih informacija i upornim peticijama proizvođačima softvera da izađu u susret posebnostima srpskog jezika. Ali opet ostaje tragična istina da su okrutne i bešćutne multikorporacije, sa svojim centrima preko okeana, predusretljivije prema zahtevima srpske javnosti za zaštitom njene kulturne baštine, od lokalnih preduzetnika i čak kulturnih delatnika!

Ova činjenica se ne može dovoljno naglasiti, jer su, nažalost, upravo globalne kompanije one koje, pre svega, kroje vizuelno okruženje u kome se nalaze naša deca, a o kome je govorio prof. Antonić. Uz minimalna podešavanja, prosečan računar, pred kojim deca provode sve više i više vremena, već danas može postići veći procenat prisustva srpskog jezika i ćiriličnog pisma od bilo koje mesne televizije (osim JMSS), bilo koje prestoničke ulice, ili bilo koje knjižare u zemlji. Jedan dobar deo struktura koje kroje tehnološku budućnost čovečanstva, ostavili su u toj budućnosti jasno mesto za ćirilicu. Nažalost, dok ona ima mesto u budućnosti čovečanstva, ona kao da je nema u budućnosti Srbije.

Novost o pretraživaču „Bing“ značajna je samo zbog toga. Male su šanse da će Srbi masovno početi da „binguju“ umesto da „guglaju“ podatke po internetu, što, uostalom, važi i za ostatak sveta. Koji god, međutim, od ova dva internet „bunara“ odabrali, „bunarenjem“ će moći da se bave u srpskom okruženju, što svakako predstavlja presedan na našoj kulturnoj sceni. A ako je došlo do toga da nas jedan Majkrosoft opominje šta je naša kultura i tradicija, možda je to znak da smo stvarno preterali i da je krajnje vreme da se kao narod i država opomenemo?