Cena deportacije – Plusevi i minusi eventualnog članstva Srbije u EU

Bugarska je ceo vek bila značajan izvoznik ranog voća i povrća, a zbog nemogućnosti da konkuriše subvencionisanim poljoprivrednicima iz „stare EU“, postala je uvoznik hrane. Zato se osim koristi, koje bi imala od članstva u EU, postavlja i pitanje koliko bi Srbiju koštala ta ulaznica 

Javnost se u Srbiji gotovo svakodnevno obasipa mogućim ekonomskim koristima koje bi Srbija mogla da dobije od punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Takve koristi su primamljive i ozbiljne. One uključuju, ali se ne ograničavaju na izdašne fondove za razvoj nerazvijenih regiona, slobodu zapošljavanja i lakše studiranje širom EU, poboljšanje državne uprave – pravnog sistema i osoba koje upravljaju državom (da nisu kradljivci, plagijatori ili nečasne osobe), sniženje korupcije i subvencije u poljoprivredi.  

Međutim, ne iznosi se istina i činjenica da, recimo, izdašne subvencije koje primaju francuski, nemački ili holandski poljoprivrednici nisu automatske. To su videli i osetili svi poljoprivrednici u zemljama bivšeg istočnog bloka. Bugarska je ceo vek bila značajan izvoznik ranog voća i povrća. Zbog nemogućnosti da konkuriše subvencionisanim poljoprivrednicima iz „stare EU“, Bugarska je postala uvoznik hrane. Subvencije su pružene istočnim poljoprivrednicima, ali na kašičicu. One se blago povećavaju tokom niza dugih godina, a veliko je pitanje da li će poljoprivreda biti u budućnosti finansijska obaveza EU. Postoji mogućnost da se finansijski teret Zajedničke poljoprivredne politike prebaci na budžete država članica i na pleća domaćih poreskih obveznika, a ne na zajedničke fondove iz Brisela. 

Cena koju bi Srbija morala da plati kao ulaznicu u EU je ogromna. Vlast je prikriva od javnosti ili zbog neznanja ili zbog manipulacije

Cena koju bi Srbija morala da plati kao ulaznicu u EU je ogromna. Vlast je prikriva od javnosti ili zbog neznanja ili zbog manipulacije kako se ne bi poremetila deportacija Srbije u EU. Ova cena ulaznice u EU uključuje predaju Hrvatskoj polovine leve obale Dunava, sve oko Apatina (Hrvatska ima priliku koja se pojavljuje jednom u 1.000 godina da za zelenim stolom proširi svoje granice, a bez hrvatskog odobrenja nema pristupanja EU), ukidanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, Kosovo kao punopravni član UN, razmena ambasadora između Srbije i Kosova, nestanak Republike Srpske, prihvatanje i naturalizacija stotina hiljada migranata koje zemlje EU ne žele, upadanje u dužničko ropstvo kao što je to slučaj sa istočnim zemljama EU, bitno povećanje cene struje zbog zahteva EU da se napuste termoelektrane na ugalj i pređe na skupe „zelene“ izvore energije, izbacivanje Rusije i Kine iz Srbije… 

Šta Srbija dobija zauzvrat? Srbija dobija otvaranje novih poglavlja za pristup EU, a to je samo podloga za nova uslovljavanja i ucene bez ikakvog kraja.

Vlast u Srbiji nikada nije jasno i nedvosmisleno pitala narod za ovlašćenje da uvede Srbiju u EU. Prilikom raznoraznih izbora ovo se pitanje ili tiho postavljalo, ili ga uopšte nije bilo, kao što je to bio slučaj prilikom izbora 2017. Sve je uvek bilo u paketu: nova radna mesta, penzije, kanalizacija, nove bolnice, obdaništa za decu, privlačenje stranih ulagača… Međutim, pristupanje EU iz korena menja strukturu države, ustava, organizovanja društva i mora da se izdvoji kao posebno pitanje o kojem narod mora da iskaže svoje izdvojeno mišljenje, a ne da se EU uvlači na mala vrata. 

Postoji obećanje vlasti da će da organizuje referendum pred sam ulazak u EU. To će biti jednog neizvesnog i dalekog dana u budućnosti. Sigurni smo da bi vlast trebalo da zna dobro da bi takav referendum tada bio potpuno besmislen i nepotreban, jer kada se dođe do te tačke kada bude narodu ponuđen referendum, Srbija bi već 98 odsto bila u punom članstvu EU kroz decenijama duge „pregovore“ o poglavljima i klasterima o pristupanju EU. Zbog toga bi takav referendum značio u biti manje od stavljanja tačke na slovo „j“. 

Ako je referendum o pristupanju Srbije EU potreban, on je već zakasneo. Ipak, nije prekasno da se narod i sada pita na jasan i neposredan način jednostavnim pitanjem - da li ste za to da Srbija nastavi pregovore sa EU o punopravnom članstvu u EU i da za to plati cenu koju EU bude zahtevala od Srbije? 

Ipak, nije prekasno da se narod i sada pita na jasan i neposredan način jednostavnim pitanjem - da li ste za to da Srbija nastavi pregovore sa EU o punopravnom članstvu u EU i da za to plati cenu koju EU bude zahtevala od Srbije?

Međutim, sumnjamo u to da će vlast da pruži takav referendum narodu sada, dok još uvek nije prekasno. Ako je sve tako čisto, dobro, ubedljivo i verodostojno u vezi sa EU, zbog čega ne pitati narod neposredno sada? Tada bi se dobilo nedvosmisleno ovlašćenje (mandat) od naroda. Vlast se ipak pomalo pribojava odgovora naroda na to pitanje. Zato vlast nemušto provlači odgovor u smislu: nije potrebno da pitamo narod, jer je narod glasao za nas, a mi smo za pristupanje EU. EU je (skriveno) provučena u paketu na mala vrata, a da je narod za to neposredno i jasno nije pitan. 

U kakvu se EU ulazi? Prvo, ona je nefunkcionalna, jer već više od jedne decenije zemlje EU ne mogu da se slože skoro ni oko čega što je bitno. Drugo, EU je nestabilna, jer je Britanija, bitna država u svakom pogledu

Nekoliko stotina metara asfalta u Kukulovcima ili kanalizacija u Borči su „pomešani“ sa pitanjem o pristupanju EU. Narodu je potreban i pri ruci put ili kanalizacija, pa će zbog toga glasati za određenu partiju i na taj način upasti u zamku cene ulaznice za EU koja mu nije predočena. Dok je asfaltni put potreban za svakodnevni život glasača, pristupanje EU je čardak ni na nebu ni na zemlji.  

U kakvu se EU ulazi? Prvo, ona je nefunkcionalna, jer već više od jedne decenije zemlje EU ne mogu da se slože skoro ni oko čega što je bitno. Drugo, EU je nestabilna, jer je Britanija, bitna država u svakom pogledu, izbegla, a postoje i druge članice koje su nezadovoljne, jer su i ekonomski (Grčka) i politički (Poljska i Mađarska) ponižavane. Uz navedeno, evro je doveo do ekonomske katastrofe u svim državama evrozone izuzev u Nemačkoj, Austriji i Holandiji, i preti da proizvede raspad čitave arhitekture EU. Postoji život i ekonomski uspeh i van EU kao što to dokazuju Britanija, Norveška, Švajcarska, Izrael, Singapur i Južna Koreja.

(NIN)