"Bruto PDV" na prodaju magle i ostali doprinosi kreativnoj ekonomiji

Negde od sredine prošle godine mogli smo primetiti pojavu novog ekonomskog pokazatelja kojim se meri stanje ekonomije u Srbiji. To je takozvani Bruto domaći PDV. Prvo sam to smatrao lapsusom, zatim, posle nebrojenih ponavljanja narodnih poslanika i ostalih zvaničnika, pomislio sam da je u pitanju nova „kognitivna greška u koracima“ naprednjačke intelektualne škole mišljenja. Međutim, kada je rekordno visoke vrednosti novog indikatora (opet više puta) saopštio premijer lično počeo sam da sumnjam u svoje znanje i diplomu.

Osnovni ekonomski indikatori (Josifidis, 2010) su: Bruto domaći proizvod (BDP), stopa nezaposlenosti, stopa inflacije, stopa produktivnosti, budžetski deficit, kamatna stopa, spoljnotrgovinski deficit, devizni kurs i nivo berze.

Dodatnih indikatora ima mnogo. Veoma značajni su npr. javni dug ili indeks potrošačkih cena (SRI). Jedino nigde nema Bruto domaćeg PDV-a. Nisam mogao da ga nađem niti u jednom udžbeniku makroekonomije ili međunarodne ekonomije. Čak je i svemogući Google imao problema.

Zapravo jedina definicija ovog indikatora koju sam uspeo da pronađem je ona koju je dao ministar finansija (i odbrane valjda) Dušan Vujović na jednom skupštinskom zasedanju (22.06.2015.). Uvaženi ministar kaže: „Postoji bruto domaći PDV, to je iznos PDV stope na sve domaće transakcije i postoji neto domaći PDV, to je bruto domaći PDV umanjen za povraćaj PDV-a bilo u domaćim transakcijama bilo u izvozu. Prema tome, to je što se tiče terminologije. Ovo nema nikakve veze sa društvenim proizvodom, ovo je porez na dodatnu vrednost.“

S druge strane, Zakonom o PDV, član 24. stav 1. tač. 2) i 3) propisano je da se PDV ne plaća na izvezenu robu. Da li laže koza ili rog ostavljam na procenu dragim čitaocima. Izgleda da sledbenici Vašingtonskog konsenzusa u koje spada i poštovani ministar uče ekonomiju iz nekih drugih udžbenika koji su nedostupni prostodušnim srpskim ekonomistima.

Šta bi ovaj novokomponovani indikator merio? Privrednu aktivnost ne može da meri jer to radi BDP; ili recimo pokazatelji industrijske proizvodnje, i potrošnje s druge strane. Eventualno može da meri stepen fiskalne naplate, ali čak i u ovoj nategnutoj hipotezi nije adekvatan zato što PDV nije jedini porez koji postoji; bez obzira na činjenicu da je najizdašniji porez.

Dakle, indikator je potpuno beskoristan. To je samo broj koji se u nekom trenutku učinio kao atraktivan nekakvom službeniku u „ministarstvu za propagandu,“ neformalnom ministarstvu koje u ovoj vladi ima najbolje rezultate.

Za sam kraj pokušaću da dam i lični doprinos ovoj novoj naučnoj disciplini koja se zove „kreativna ekonomija“ tako što ću predložiti još neke indikatore:

o Prihod od akcizne robe utrošene u „rijaliti“ programima

o Prirast broja gladnih penzionera

o Prihod od štampanja diploma članovima vladajuće koalicije

o PDV NA PRODAJU MAGLE (bruto i neto)

Siguran sam da bi i u ovim segmentima Srbija (po prvi put u istoriji) ostvarila fenomenalne rezultate. Znate kako kažu: „Statistika naša dika, što naumi ‒ to naslika.“

(Srpski pravnički klub)