Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Bruno u zemlji čuda
Komentar dana

Bruno u zemlji čuda

PDF Štampa El. pošta
Dragan Dobrašinović   
ponedeljak, 15. mart 2010.
Bruno Vekarić je, rekao bih, pravnik. U suprotnom, teško da bi mogao biti zamenik javnog tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine. Uz to je i portparol Republičkog tužilaštva, mada, poznato je, za to, nije potrebna nikakva škola.

No dobro, sve to nije previše bitno. Važnije od toga je da se, s vremena na vreme, a to po pravilu bude skoro svakog dana, Bruno malo zaboravi. Tada da poneku izjavu koja je eksplicitno politička i nema nikakve veze sa njegovim ovlašćenjima, koja bi, čini se, trebalo da imaju veze isključivo sa pravosuđem i tužilačkom ulogom u krivičnom postupku.

Tako se pre par dana, zamenik i portparol Bruno, javno legitimisao i kao nalogodavac Skupštine Srbije. Ratni zločin u Srebrenici mora biti definisan kao genocid i u protivnom nema smisla usvajati skupštinsku deklaraciju, naložio je Bruno."Nema smisla da se donosi ta deklaracija ako u njoj ne piše da je to bio genocid. Treba poštovati odluku Međunarodnog suda pravde i njihovu definiciju našeg nečinjenja u odnosu na Srebrenicu", saopštio je Vekarić putem B92 i dodao da bi za deklaraciju o Srebrenici "prepisao rezoluciju Evropskog parlamenta o tome, jer je jasna, pravedna i poštuje žrtve".

Izgleda da Bruno čita ponešto od odluka Međunarodnog suda pravde i rezolucija Evropskog parlamenta. Ali je još izglednije da ne čita domaće pravne propise. Na primer, Ustav Republike Srbije. U protivnom, velike su šanse da bi nekako nabasao i na član 163. Ustava, čiji stav 1. glasi: „Zabranjeno je političko delovanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca“. Možda ovo mentorisanje parlamentu, po Brunu, nije političko delovanje? A možda zamenik, kao principijelan čovek, čita samo ustavna načela. Ali i tu bi nekako dobacio do članova 3 i 4, a tamo je napisano nešto o vladavini prava, povinovanju vlasti Ustavu i zakonima, podeli iste na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Ili ipak čita, ali ne haje. Jer, Bruno je, pokazala je to nedavna reforma sudstva, reformator. A reformatori nemaju mnogo vremena za te kolateralne greške demokratije, kao što su Ustav, zakoni, prava, obaveze, odgovornost... Uz to, za čitanje i poštovanje Ustava ne slede aplauzi i crveni tepisi „Druge Srbije“. A u toj Zemlji čuda, koja dolazi uzvišena i čista, može se sve ono što se nigde ne može. I u njoj mogu i oni koji nigde ne mogu.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner