Brošura za revoluciju

Nezadovoljni su i dalje nezadovoljni. Pristalice opozicije uvek razočarane, a oni koji glasaju za vlast čine to, manje više, jer tek opoziciju ne podnose. Čuvari sistema ne mogu da promene sistem. To možemo učiniti samo mi.

Prvi korak – Svest. Ako mi nismo svesni uzroka problema, nećemo moći ni da utičemo na njegovo rešavanje. Važimo za narod koji stalno razglaba o politici, ali kad neko agituje za političko delovanje, onda nas politika ne zanima. Ne možemo svi da se promenimo i tome ne treba ni težiti. Ali zato može ogroman broj ljudi koji čitaju ovaj članak da ustanu i nešto preduzmu. Moramo se obrazovati o svojoj istoriji, o suštini načina funkcionisanja našeg društva, politike i ekonomije, kao i o svetskim tokovima. Kada naučimo da kritički razmišljamo, imaćemo mogućnost da sami formiramo mišljenje o nekoj temi i da, shodno tome, delujemo!

Drugi korak – Rad. Mi smo država sa ogromnim brojem neradnika. Većina građana Srbije bi radije po ceo dan „blejala“ po kafićima nego da zasuče rukave i nešto korisno odradi. Lakše nam je da tražimo izgovore i krivce za našu lenjost. To mora da se promeni, odmah. Mnogi od nas sanjaju o boljem životu u ovoj ili onoj ekonomskoj ili vojnoj zajednici, ili pak o odlasku iz zemlje, gde bismo bili spremniji na poslove koji su nam u ovoj državi ispod časti. Nema više lomljenja bilo čega što pripada svima nama - frustracije se leče radom i sportom, a ne nasiljem. Ako želimo nešto da postignemo, budimo pametni i radimo ka tom cilju. Neka se ponosimo što smo vredni, jer to je zaista za svaku pohvalu!

Treći korak – Mladi. Svoju svest i radni duh pod hitno moramo prenositi na buduće generacije. Mladi su nam jedina šansa da se sprovedu neke ozbiljnije promene. Ne znam da li mnogi stariji planiraju da se do kraja života vade na to da su oni svoje „odšetali“ tokom devedesetih, ali nemam nameru da čekam da bih saznao. Kroz istoriju, studenti su bili pokretači promena sistema, a danas veliki broj studenata samo gleda kako da se uklopi u postojeći sistem. Ne postoji negativna posledica borbe za bolji, pravedniji i slobodniji život. Život je samo jedan i ako ćemo pred smrt jedino biti ponosni na to što smo bili poslušni potrošači bez svog stava, bez neke životne bitke, bez radosti koju samo sloboda može da donese, treba ozbiljno da porazmislimo o smislu života.

Četvrti korak je jasan iz naslova. A za one koji će vrištati „Šta dalje?“, odgovor je jasan. Onog trenutka kada se dovoljan broj građana osvesti i stvori kritična masa, stvoriće se uslovi za vlast koja će da sluša narod, a ne obrnuto. To nije utopija, to je prirodna reakcija na situaciju u kojoj živimo. Prava Srbija zahteva prave ljude.