Da li neko iz opštine Kosovska Mitrovica oseća odgovornost prema porodicama nastradalih, da li će se bar neko u ime opštine izvinuti, ako već ne mogu da im daju materijalnu satisfakciju? Dokle će ljudi stradati dok se mi smislimo i odlučimo da im pomognemo?

Kada roditelji konačno shvate da im protesti i slikanje po novinama neće pomoći da reše problem, neki od njih krenu da ga rešavaju sami. Recimo, na najbližem kursu dečjih borilačkih veština.

O tome da su Nemci, makar u sferi duševnog rasterećenja, među najvećim profiterima medijske satanizacije Srba, podsetila me je jedna knjiga. U pitanju je „Istorija Srbije od 19. do 21. veka“, nemačkog istoričara, profesora na Berlinskom univerzitetu, Holma Zundhausena.

Ne glasaju za Čedu samo oni koji su antisrpski isprogramirani, koji žive u kominternovskom uverenju, preobučenom u novo mondijalističko ruho, da su Srbi „zao“, „hegemonistički narod“, dok „napaćeni narodi“ oko njega, šta god da rade, apriori postupaju ispravno! Za LDP iz inata glasaju i mnogi kojima se sve smučilo.

Svako ko je naručivao taksi, zna da ga iz centrale prvo preslišaju o tome gde bi on to da ide. Ne pitaju oni divana radi, već da vide da li im se sviđa ono što imate da kažete. „Od Slavije do Kalemegdana? Žao nam je, nema slobodnih vozila, nazovite kasnije“, saopštiće vam.

Njujork tajms je konstatovao da Rusija dobija diplomatske bitke, a u centralnoj Aziji počela je i „zavrtanje ruke“ Amerikancima i to u najosjetljivoj geografskoj tački – u Kirgistanu, jedinom pouzdanom putu snabdijevanja savezničkih trupa u Avganistanu.

Evropski parlament, čiju nadležnost nad našim životima mnogi politički činioci već priznaju, kiteći partijska sedišta i revere sakoa zastavama EU, jasno nam je stavio na znanje koje nam je mesto u Evropi pripremljeno.

Teško je odrediti granicu između slobode iznošenja misli i ideja i govora mržnje, ali je u svakom slučaju vrlo problematično zbog toga zatražiti zabranu direktnih prenosa skupštinskih sednica, i to u situaciji kada prenosi postaju važno političko pitanje.