Тешко је одредити границу између слободе изношења мисли и идеја и говора мржње, али је у сваком случају врло проблематично због тога затражити забрану директних преноса скупштинских седница, и то у ситуацији када преноси постају важно политичко питање.

Уосталом, ако пуко одустајање од амандмана вреди огромних два милиона евра, запитајте се само колико би онда морало да кошта разбијање најјаче опозиционе странке!? Зато је можда Николићу и Вучићу паметније да, барем неко време, не говоре о парама.

А на нама је да процењујемо шта је од тога корисније за земљу, а не да емотивно стајемо на једну или другу страну. Шта нас брига да ли ветар дува у леђа Пецонију или Филипу Морису? Важно је да наш брод, по могућству, заплови брже.

У случају Уроша Мишића ради се о демонстрацији полицијске охолости. Некоме је пало на памет да покаже шта се дешава са онима који насрну на недодирљиву полицију, ма каква она била. Несумњиво је цео истражни поступак тако монтиран да се момку натовари на леђа све и свашта.

Албанци имају сувереност и недељивост Косова које гарантују трупе НАТО, чије институције и главне чланице листом признају албанску државу. Најзад, Албанци имају и војску. А ми? Шта ми имамо?

Пролази време, ма какве илузије имали у Вашингтону, када је било довољно да амерички амбасадор подвикне нашим политичарима. Пре или касније то ће схватити и они. Зато би било добро да уместо дипломатске охолости, поново буде мало више културе.

Пишући о себи, Тирке је заправо писао о нама: нема боље слике наше мегаломаније од оне његове параболе о Србима који шта год да граде – у једном делу предвиде оперу с лифтом за довођење великих животиња на сцену.

А онда је у земљу изобиља закуцала злосутна финансијска криза. И прво смо сазнали да су извесне земље ЕУ, уз помоће Светске банке и ММФ, издвојиле 7,5 милијарди евра финансијске помоћи Летонији, како би ову земљу промењивог времена и добрих вести спасиле од банкротства.

Убице дечијих лица исти су они анђели које су родитељи засипали барбикама и најновијим патикама док се у радњама продавао само сенф, а плате вределе четири марке. Од малих ногу су једино учени материјалним вредностима, без икакве моралне или васпитне баријере.

Слање стихованих SMS честитки у осмерцу увелико је постало божићна традиција. Откако су се појавили мобилни телефони, песнички дух просто се разбуктао у народу, подсећајући нас на ону стару Меклуанову да „медијум јесте порука“.