Operisana od navike da stanovništvu pojašnjava zašto radi to što radi, a ne ono što bi bilo logičnije da radi, vlast u Srbiji žestoko profitira na tome što nema direktnih prenosa procesa pred Međunarodnim sudom pravde.

Cinici bi lako mogli da postave pitanje ko će uopšte znati da je Sud doneo bilo kakvu odluku. Ko je srpsku javnost "poštedeo" prizora iz procesa oko kojeg Srbija već godinu i po dana gradi kompletnu diplomatsku aktivnost u vezi sa najbitnijim državnim pitanjem, kao i analiza svega što se dešava u tom sporu?

Dobijanje uslovljenih kredita nije garancija isplativosti projekata. Ovde kreditori ne preuzimaju na sebe rizik poduhvata, jer im se kao garant vraćanja javlja država Srbija i zato se analitičke službe davalaca kredita pri procenjivanju ponašaju jako komotno.

U svetu u kojem za sve postoje jednaka merila, ovakvo priznanje moralo bi da podigne na noge vaskoliku zapadnu medijsku silu, koja je svaki navodni, a kasnije nedokazani, zločin srpskih vlasti nad kosmetskim stanovništvom, svojevremeno stavljala u udarne vesti i rubrike.

Bilo kakav spoljnopolitički zaokret neće biti moguć, pošto imamo paralelne političke strukture koje, u teoriji, mogu odbiti poslušnost zvaničnoj državnoj politici. Ukinuti ovakvu autonomiju biće neizvodljivo, pošto samo „građani i građanke“ Vojvodine mogu da odlučuju o promeni granica Vojvodine.

Joška Broz i njegova KP utopiće se u masu sličnih, pošto ovde, nažalost, nikada nije sprovedena lustracija. Ali, ne ona  koja bi se odnosila na režim Slobodana Miloševića. Lustracija koja je ovoj zemlji još potrebnija jeste ona koja bi počistila sa javne scene i one koji su se ogrešili u režimu Josipa Broza Tita.

Srpska Vikipedija postigla je rezultat kakvim se ne može podičiti nijedna kulturna institucija u zemlji. Neko je bio marljiv i izbrojao je – internet enciklopedija koja predstavlja rad male vojske volontera sa voljom da svoje znanje podele sa drugima, odštampana bi brojala 40 tomova.

Roganovićka je, uz to, „Kulturni dodatak“ pretvorila u ilustrovani katalog mišljenja i intervjua Biljane Srbljanović, Vladimira Arsenijavića, Marka Vidojković i ostalih umetničkih vedeta Druge Srbije. Tako se on danas pretvorio samo u ćirilično izdanje Helsinške povelje ili Peščanika.

Pravila u takvim situacijama zabranjuju još nešto, a ne samo prikazivanje "Mućki". Recimo, vređanje osobe (ili osoba) zbog čije je smrti i proglašena nacionalna žalost – to bi, barem po logici stvari, moralo da povlači zakonsku odgovornost.

Često se govori da je Srbija ušla u 21. vek bez definisanih granica i bez državne i nacionalne strategije, ali to, čini se, nije ni potrebno. Nije više važno kakva će i kolika će biti Srbija dok u njoj može da se krade, a za protekle dve decenije stvorena je država lopova.