Agresija, arogancija, optuživanje, podmetanje... to je ponašanje koje izbija iz gotovo svake primijerove rečenice, iz gotovo svakog njegovog nastupa. On je postao ličan, ličan ne samo u odnosu prema novinarima, već i u odnosu prema gotovo svim funkcionerima ili osobama iz javne sfere.

Ludilu nema kraja. Samo, da li njega proizvode baš „stranci“ i „tajkuni“? Zašto bi Zapad rušio Vučića, kada podatnije vlade u Srbiji  nije bilo u poslednjih sto godina? Zašto bi ga rušili tajkuni, ako su svi i dalje bogati, srećni i na slobodi?

Sutra, kada Vučić izda Ruse, kao što je izdao Srbe na Kosovu i Šešelja, opet će za Brisel i Vašington postati „reformski lider regiona“, ali, „doktorat“ Stefanovića, ili karakter nekih privatnih univerziteta, ili pak karakter cele ove vlasti, neće time postati bolji.

Dosadašnje isksustvo sa lokalnim izborima, na kojima su aktivisti SNS umeli da vrše bezobziran pritisak na birače i biračke odbore, ne daje nam, nažalost, preteranih razloga za optimizam.

Većini posmatrača u Srbiji je jasno da se iza spornih zahteva za kolektivnim (ili specijalnim) pravima pripadnika „pseudoetničke“ LGBT zajednice krije, zapravo, uspostavljanje konačnog, simboličkog i stvarnog, starateljstva transnacionalnog političkog establišmenta („Imperije“) i nad srpskim društvom.