Dinkić je čovek koji je već deset godina u visokoj politici. On zna da računa i sigurno je uzeo olovku i sabrao glasove koji bi se mogli dobiti. "Ja 100.000, Verko 40.000, Ničić 10.000, Babić 10.000.... Uh, nedostaje mi još 60.000 da preskočim cenzus. Koga ima u Kruševcu?... A u Dimitrovgradu?"

Naravno, zamisliti Cvetkovićevu Vladu kako suspenduje odluku o jednostranoj primeni SSP isto je što i zamisliti hodžu kako se krsti u crkvi. Ipak, ono što čudi je mlako držanje opozicije po ovom pitanju. Zašto se opozicija po ovom pitanju ne bi složila?

Zbog promene koncepcije ove rubrike više neće biti moje kolumne. Dozvoliću sebi slobodu da u svom poslednjem članku kažem nešto o sopstvenom medijskom iskustvu, uključiv tu i trogodišnje iskustvo komentatora „Politike”.

Direktori NVO koje nemaju više od desetak članova žele da izdaju bespogovorna politička naređenja demokratski izabranim predstavnicima naroda za koje je glasalo dva miliona ljudi! Jedno od tih „bespogovornih naređenja” jeste i pomenuti Zakon protiv diskriminacije.

Šta bi bilo razumnije nego pokušati naći neki kompromis, kojim bi Srbija izbegla ponižavajuće kršenje sopstvenih zakona, a istovremeno neutralisala bar deo pritisaka nama nenaklonjene administracije. Ovih milion dolara trebalo je da bude upravo taj kompromis.