Рашчаравање од ЕУ у Србији помоћи ће нам не само да се боље осећамо, већ и да променимо воз који очигледно иде у погрешном смеру. Али, да би се закорачило напоље, најпре ваља главу разбистрити.  Шта још треба да нам се догоди да бисмо се отрезнили?

Дакле, "традиционална застава АП Војводине" јесте аутентична, историјска застава Војводовине Српске из 1848, она је збиља наша и није никаква "напредњачка измишљотина". Бранимо је и волимо колико год то можемо, макар дотле док постоји оваква покрајина Војводина каква је данас.

Нама остаје да се пазимо и уздамо у оно што су војвођански Срби рекли 1918: „Ми нисмо вером и језиком једно са Србима и Србијом него смо кост од кости српске, једно по духу и судбини. (…) Одлучили смо да једно будемо са Србијом без услова, без преговора и без поговора”

Поготово у тренутку кад изблајхани странци и странкиње, у политичким катакомбама Брисела и Стразбура, уверавају наше главешине како ће нам бити предивно чим будемо дали Косово за помак од читавог једног седишта у бриселској чекаоници.

Преко ових „аутоколонијалних трансмисија“, наши компрадорски пропагандисти и денунцијанти, у савезу са политичким колаборантима и капитулантима, настоје да у јавности систематски замагле препознавање истинске агресије и главног зла. Њихов циљ је да од народа направе „становништво“ које само занима „брига за корито и храну“